БАТА, Геза Л.

БАТА, Геза Л., грађевински инжењер, универзитетски професор (Кањижа, 11. II 1920 – Београд, 31. III 1964). Дипломирао (1950) и докторирао (1960) на Грађевинском факултету у Београду. Радио је у Хидротехничком институту САН (1950–1954) и у Институту за водопривреду „Јарослав Черни", где је био начелник Хидрауличке лабораторије. Усавршавао се у Институту за хидрауличка истраживања Универзитета у Ајови (САД), где је магистрирао (1956) и изабран за члана Друштва за унапређење научних истраживања Sigma-Chi. Хонорарни научни сарадник Хидрауличке лабораторије ГФ-а у Београду постао 1956, а 1961. ванредни професор на предмету Хидраулика са хидрологијом. Заслужан је за усавршавање моделске технике и метода мерења у хидрауличким лабораторијама Института за водопривреду „Јарослав Черни" и ГФ-а у Београду, а значајна је његова пионирска улога у увођењу рачунара у област хидраулике и хидрологије. Велики део његовог научног опуса односиo се на кретање подводних („мутних") струја у акумулационим базенима. Развио је прорачун рециркулације воде испуштене из термоелектрана као своју методу, која је цитирана у Америци, Француској, Италији и Кини, а у Канади прихваћена као, у то време, најподеснија метода у пракси. Његов рад, инспирисан хидроелектраном Јабланица, у којем се разматра утицај спајања доводних тунела хидроелектрана на осцилације нивоа воде у водостанима, приказан је у Аналима Француске академије наука. Његов допринос струци огледа се у многоројним елаборатима рађеним за потребе конкретних пројеката. Бавио се изучавањем засипања акумулација наносом (Јабланица, Треска, Грошница), хидрауликом хидроенергетских објеката – водостана и доводних канала (Перућица), хидрологијом ушћа (Сава, Дрина) и речном морфологијом (ерозија корита око стубова новосадског моста). Дао је вредан допринос уређењу београдског хидрочвора израдом хидролошке основе Саве и Дунава на сектору њиховог састава, као и дефинисањем хидрауличких услова формирања и обликовања вештачких језера на ушћу и код Аде Циганлије. Његова стручна активност дошла је до изражаја и код решавања хидрауличких и хидролошких проблема у страним земљама, у оквиру делатности наших пројектантских организација (хидрауличка анализа канала који повезује реке Тигар и Еуфрат у Ираку, хидролошка анализа реке Сумам у Алжиру, одређивање великих вода са димензионисањем прелива на бранама на Кипру и др.).

ДЕЛА: и B. Knežević, „Some Observations on Density Currents in the Laboratory and in the Field", in: Proceedings of the Minnessota International Hydraulics Convention, Minneapolis 1953; „Нека запажања о мутним струјама у лабораторији и у природи", Зборник радова Хидротехничког института Јарослав Черни, 1953, 2; „Стабилитет водостана спојених хидроенергетских постројења", Саопштења Хидротехничког института Јарослав Черни, 1956, 5; „Recirculation of Cooling Water in Rivers and Canals", Proceedings of the American Society of Civil Engineers ASCE, J Hydraul Div, 1957, 83, 3; Опште нумеричко решење пропагације таласа у слободним водотоцима, Бг 1962; „Облик и хидротехнички услови образовања Београдског језера", „Хидрологија Саве и Дунава на сектору њиховог састава", у: Дунав и Сава код Београда – Хидротехнички проблеми и хидрауличка проучавања, Бг 1963.

ЛИТЕРАТУРА: В. Анђус, (ур.), Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846–1996, Бг 1996.

Миодраг Б. Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)