БРАНКОВИЋ, Лукијан

БРАНКОВИЋ, Лукијан, драмски писац, приповедач (Темишвар, 31. X 1860 – Нови Сад, 27. III 1941). У родном граду завршио реалку (1878). Био чиновник у финансијској служби у Темишвару, Вршцу, Осијеку, Илоку и Земуну (1881–1902). Кратко време радио у Патријаршији у Сремским Карловцима, затим до 1919. био ревизор Темишварске епархије. У периоду између два рата живео као пензионер у Новом Саду, где је од Матице српске добијао помоћ из Фондације Атанасија Гереског, намењене „сиротим српским књижевницима". Аутор је веселих позоришних игара, невелике књижевне и сценске вредности: Мандарин (Земун 1901), Циганче (Сар. 1901), Конзул (Ср. Карловци 1902), Шеста заповест (Позориште, 1902, 23–26), Помоћу тетке (Босанска вила, 1904, 15–20), Шваља (Н. Сад б. г., у СНП играно 1901), Међу официрима (Земун 1901), У харему (Земун 1902, у СНП играно 1926), На угледу (Н. Сад 1921, у СНП играно 1926), Шах-шех (Ср. Карловци 1927, у СНП играно 1931). Објављивао под псеудонимом Тревчин. Опробао се у писању прозе и поезије. Прича Она преведена је на чешки (Národni politika, Praha 1913, 353, превео А. Бортулин). Сарађивао у Застави, Бранику, Истоку, Позоришту, Бранковом колу, Босанској вили, Народности, Новом Саду и другим листовима.

ДЕЛА: Нов комад, Н. Сад 1928; Успомене, Ср. Карловци 1928; Листићи из књижевног живота, Н. Сад 1930; Слике без маште, Н. Сад 1931; Силуете, Н. Сад 1933; Тане, Н. Сад 1936; У позоришту, Н. Сад 1937; Црте из живота, Н. Сад б. г.; Помоћу тетке, Н. Сад б. г.

ЛИТЕРАТУРА: Тимон, „Лукијан Бранковић (Тревчин)", Исток, 1902, 20; В. Јовановић, Библиографија српско-хрватске драмске књижевности, Бг 1907; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта, Бг 1979.

Весна Крчмар

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)