БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ

БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ, највећи и најстарији факултет на којем се изучавају биолошке науке у Србији. Указом Књаза Александра Карађорђевића од 28. IX 1853. оформљена је Катедра јестаствене историје и агрономије Лицеја у Београду, у оквиру које су успостављени Зоолошки и Ботанички кабинет. Истим указом за њиховог управника постављен је Јосиф Панчић, потоњи ректор Велике школе и први председник СКА. Биологија се развијала у високошколском систему Србије, односно Београда, заједно с другим природним наукама у оквиру Техничког факултета Велике школе. Високошколска настава се од 1873. изводила на Филозофском факултету, на којем се у то време основао Природно-математички одсек, са Зоолошким и Ботаничким заводом, а од 1910. и Физиолошким. Први управници Ботаничког, Зоолошког и Физиолошког завода били су Јосиф Панчић, Живојин Ђорђевић и Иван Ђаја. Историја Ботаничког завода уско је повезана с оснивањем Ботаничке баште и именом истакнутог српског научника Јосифа Панчића. На његов предлог Министарство просвете Кнежевине Србије основало је 1874. Краљевску Ботаничку башту у Београду, која је од свог оснивања била припојена Великој школи. Посед господара Јеврема, на којем се налази данашња ботаничка башта, краљ Милан Обреновић је поклонио Великој школи 1889. и од тада носи назив „Јевремовац". Нову етапу у процесу развоја биолошких дисциплина представља прерастање Природно-математичког одсека ФФ у Природно-математички факултет 1947, у оквиру којег се налазио и Одсек за биолошке науке. Зоолошки, Ботанички и Физиолошки заводи постају институти у оквиру Одсека за биолошке науке. Институт за физиологију је трансформисан у Институт за физиологију и биохемију 1972, када је основана Катедра за биохемију и молекуларну биологију. Б. ф. постаје самостални факултет Универзитета у Београду 1995. са своја три института у оквиру којих функционише 12 катедри. На Одсеку за биолошке науке ПМФ, поред постојеће студијске групе Општа биологија, 1972. основана је нова студијска група – Молекуларна биологија и физиологија, прва такве врсте на просторима тадашње Југославије. Најмлађа студијска група, Екологија и заштита животне средине, основана је 25 година касније, на тада самосталном Б. ф. Настава се на Б. ф. Универзитета у Београду до 2006. изводила на четири студијске групе: биологија; молекуларна биологија и физиологија; настава биологије и хемије; екологија и заштита животне средине. У реформи високог образовања, Б. ф. преузима водећу улогу у оквиру Темпус пројекта „Реформа високог образовања у биолошким наукама 2006−2009", који финансира Европска комисија, координира и руководи пројектом високошколских институција у Србији, на којима се изучава биологија. Применом Закона о високом образовању 2007. Б. ф. уписује студенте на Основне студије на студијским програмима Биологија, Молекуларна биологија и физиологија, Екологија и Биологија – наставни програм, поштујући принципе „Болоњске декларације" уз комплетно реформисане планове и програме основних студија, на којима се интензивно радило протеклих година и још увек се ради. Б. ф. после дугогодишње и препознатљиве школе последипломских студија и израде магистарских теза и докторских дисертација, од 2006. уписује студенте и на трогодишње докторске студије у оквиру 12 студијских програма.

Библиотеке Факултета су веома богате научним књигама и часописима из свих области биолошких наука. Неки од часописа, као што је Флора, примају се у континуитету већ дуже од 150 година – постоје бројеви од 1818. Међу књигама у библиотеци Института за ботанику могу се наћи и прави раритети велике музејске вредности, као што су: Флора Грека (Flora Graeca, 1806−1826) и Ретке биљке Мађарске (Plantae Rariores Hungariae, 1802), које су осликане руком. Најстарија издања која садржи Библиотека су: Историја света Плинија Млађег (L' Histoire du Monde de C. Pline Second), издата 1562. у Лиону и Клузијева историја биљака (Clusii Historia Plantarum) штампана 1601. у Антверпену. Најстарија књига на српском језику у библиотеци Института за физиологију и биохемију је Аналитички и систематски преглед животиња у Краљевини Србији, II део − Бескичмењаци из 1883, а најстарија књига у поседу библиотеке је Betrachtungen über die Natur из 1790. Најстарије издање научног часописа у библиотеци Института за физиологију и биохемију је: Архив за физиологију Скандинавије (Skandinavisches Archiv für Physiologie, 1889), а најстарија, веома ретка и вредна књига преведена на српски језик је Природна историја Постања од Ернеста Хекела из 1875. Посебну вредност Библиотеке представља и књига академика Ивана Ђаје из 1923. Основи физиологије, прва књига из физиологије публикована међу Јужним Словенима.

Наставници и сарадници Б. ф. активно су учествовали и дали значајан допринос у развоју биологије на другим универзитетима у Србији, учествујући у оснивању одсека за биологију на Природно-математичким факултетима Новог Сада, Крагујевца и Приштине. У низу великана у области биолошких наука у Србији који су радили или још раде на Б. ф., овај факултет наставља традицију препознатљивости код нас и у свету по својим школама: зоолошкој, еколошкој, физиолошкој, ботаничкој, молекуларно-биолошкој итд. Ослањајући се на дугу и светлу традицију и плодотворан научни и педагошки рад, данас се наставници и сарадници Б. ф. ослањају на савремене приступе и достигнућа многих биолошких дисциплина.

ЛИТЕРАТУРА: Симпозијум „145 година биологије и 25 година молекуларне биологије у Србији" (1853 –1972–1998), Бг 1998.

Славиша Станковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)