БАКИЋ, Павле

БАКИЋ, Павле, кнез, деспот (Венчац, 29. VI 14?? – Горјан код Ђакова, 9. X 1537). Најпознатији члан властеоске породице Бакића. Први пут се помиње почетком XVI в. када је био власник великог поседа (тимара) у Смедеревском санџаку. Скупљајући харач Турцима, управљао је кнежином чији је центар био око планине Венчац, која је бројала више од 50 села. Уживао је поверење смедеревског санџак-бега Ферхат-паше, а једно време био и његов секретар. После пашиног погубљења, а у договору са заповедником угарских јужних области Павлом Томоријем и краљем Лајошем II, у децембру 1525. Б. је прешао у Угарску. У замену за изгубљене поседе од краља је добио знатне поседе са градом Лаком. Са својим четама учествовао је у Мохачкој бици 1526. После краљеве погибије, у време борби за угарску круну између Фердинанда Хабзбуршког и Јована Запоље, био је један од заповедника Запољине војске у бици код Токаја (27. IX 1527), где је Запоља поражен. Потом је пришао новом краљу Фердинанду и постао један од његових најважнијих команданата у Угарској, добивши од њега и низ нових поседа. Следеће године краљ је њему и браћи повељом потврдио све поседе и именовао га врховним капетаном шајкашких чета. Посебно се истакао приликом турских продора ка Бечу 1529. и 1532. У другом походу је у двобоју убио турског заповедника Осман-агу, чиме је стекао још већи углед. Одбрани јужних граница, сем војничким командовањем, допринео је и формирањем праве обавештајне мреже користећи, притом, своје везе међу српским старешинама у Турској. Новом повељом из 1534. Фердинанд I је њему и браћи поново, због заслуга, потврдио све раније и нове поседе у жупанијама Ђер, Коморан, Фејер, Њитра, Пилиш, Пожун, Шомоћ и Ваш. Исправом од 20. IX 1537. именовао га је деспотом и позвао Србе да се окупе око њега у борби против Турака. Током похода краља Фердинанда на Осијек, погинуо је штитећи повлачење хришћанске војске.

ИЗВОРИ: А. Ивић, Историја Срба у Угарској у XVI, XVII и XVIII веку, Н. Сад 1909; Споменици Срба у Угарској, Хрватској и Славонији током XVI и XVII столећа, Н. Сад 1910.

ЛИТЕРАТУРА: А. Ивић, Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања Потиско-поморишке границе (1703), Н. Сад 1929; Д. Поповић, Срби у Војводини I, Н. Сад 1990; Н. Лемајић, Бакићи, породица последњег српског деспота, Н. Сад 1995; Српске елите на прелому епоха, Ср. Митровица – Ист. Сар. 2006.

Андрија Веселиновић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)