Прескочи до главног садржаја

БЕРОВИЋ, Радивој Н.

001_II_Radivoj-Berovic.jpgБЕРОВИЋ, Радивој Н., лекар, интерниста хематолог, универзитетски професор (Скадар, 27. XI 1900 ‒ Нови Сад, 7. XII 1975). Са непуних 15 година, као гимназијалац, прекинуо школовање и са српском војском прешао Албанију. Школовање наставио у Француској. По завршетку I светског рата матурирао у Београду, а потом завршио тзв. абитуријански курс, на којем је изучавао администрацију и економију. Уписао се на тек основани Медицински факултет у Београду 1920. После првог ригорозума, тј. када је постао кандидат медицине, постављен је 1923. за асистента дневничара на Првој интерној клиници код познатог професора, руског емигранта Александра Јосифовича Игњатовског. Дипломирао с првом генерацијом медицинара на Мед. ф. 1926. На истом факултету од 1929. биран у сва наставна звања до редовног професора (1957). Био је генерални интерниста, с наклоношћу према хематологији и ендокринологији. Први је код нас урадио пункцију костне сржи. У сарадњи са Станојем Стефановићем написао је први уџбеник код нас Клиничка хематологија (Бг 1951). Године 1956. постављен је за управника новоформиране Интерне клинике Б (настале од Треће и Четврте Интерне клинике) и на том положају остао до пензионисања 1970. Подстицао је развој појединих субспецијалистичких одељења: кардиологије, ендокринологије, хематологије, гастроентерологије, пулмологије, имуноалергологије. Реуматологију је преузела његова супруга Загорка, која је формирала садашњи Институт за реуматологију. Био је продекан (1948/49) и декан (1959‒1962) факултета, учествујући активно у реформи наставе, као и председник Савета Универзитета у Београду. Био је у лекарској екипи Маршалата и повремено на путевима пратио Јосипа Броза Тита. Хематолошки одсек на бившој Интерној клиници Б носио је његово име. Био је уредник часописа Acta Medica Iugoslavica, који је уживао међународни реноме. Дописни члан САНУ постао је 1959, а редовни 1965. Председник СЛД био је 1955‒1957, а потом и почасни председник. Добитник је бројних признања и одликовања.

ДЕЛО: Кортизон и новија схватања о раду надбубрежне жлезде, Бг 1953.

ЛИТЕРАТУРА: М. Савићевић и др., Професори Медицинског факултета у Београду од оснивања до педесетих година XX века, Бг 2003.

Срећко И. Недељковић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)