БЕЛОСЛАВА

БЕЛОСЛАВА, српска краљица (Бугарска, прва половина XIII в. – Србија, око 1285). Сматра се да је кћи бугарског цара Јована II Асена и да се удала за краља Владислава између 1223. и 1230. Када је Владислав збачен с престола 1243, склонила се у Дубровник, где је једно време живела, настојећи да се супротстави власти краља Уроша I. Непријатељство међу браћом кратко је трајало, јер Дубровчани извештавају у првој половини 1243. да свргнута краљица неће ништа предузимати „ни на мору ни на суву нити преко посланика у Босни". Том приликом име краљичино није поменуто. Била је одана православној вери. Средином 1281. краљ Драгутин тражио је од својих поданика Которана да преузму поклад краљице Б. и њеног сина Десе, који је раније оставила код једног дубровачког властелина. У историографији су се појавиле сумње да је Б. из 1281. идентична са кћерком бугарског цара. Претпоставља се да би то могла бити друга жена краља Владислава. После 1285, када је с писмом краља Милутина стигла у Дубровник, више се не помиње.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Радонић, „Краљ Владислав и жена му Белослава", у: Слике из историје српске књижевности, Бг 1938; J. Тадић, Промет путника у старом Дубровнику, Дубр. 1939; К. Јиречек, Историја Срба, I, Бг 1952; М. Маловић-Ђукић, „Поклад жупана Десе", у: Краљ Владислав и Србија XIII века, Бг 2003.

Марица Маловић-Ђукић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)