БАРУХ, Бора

БАРУХ, Бора, сликар (Београд, 19. XI 1911 – Јајинци код Београда, 7. VI 1942). Дипломирао је на Правном факултету 1934. Захваљујући стипендији Јеврејске општине, отишао је 1935. у Париз, где је учио код Амадеа Озанфана, сликара, теоретичара и педагога, допуњавајући знање обиласком галерија и музеја. Излагао је у Салону „Де Тиљери" и Јесењем салону. Уз призоре из атељеа, највише су га интересовали град и градске жанровске сцене: улице, мостови, Сена, скитнице, фабрике. Политички опредељен за леве идеје, Б. је неке од својих најуспелијих радова везао управо за теме које су носиле јасне идеолошке поруке, премда интониране дискретном уметничком реториком. У формалном смислу његово сликарство остаће везано за умерени модернизам тзв. „интимистичке" провенијенције. Током трогодишњег боравка у Паризу настају слике Луксембуршки парк, Скитница са Сене, Фабрика Рено, Совјетски павиљон, Улица Риволи. Као члан руководства југословенске подсекције Комунистичке партије Француске, прихватао је добровољце из Југославије и организовао њихов одлазак у Шпанију, због чега је 1938. протеран из Француске. У том периоду слика Дон Кихота. По повратку у Југославију наставља са живом политичком активношћу, због чега је више пута хапшен. Свој ангажовани политичко-уметнички став декларише и приступањем групи „Живот", као и потоњим излагањем на Салону „Независних". Током 1939. сарађивао је у Нашој стварности, часопису за књижевност, науку и уметност. Могућности и услови живота у Београду доводе и до делимичне промене мотива на његовим сликама. Уз пејзаже Калемегдана и Земуна, београдску ведуту, многобројни су и призори интимних породичних сцена, портрети породице и пријатеља, као и знатан број аутопортрета (Калемегдан, Жена у ентеријеру, Жан-Клод у ентеријеру). Током тамновања у логору за политичке затворенике у Билећи 1940. ради многе скице и цртеже са темама из затворског живота. После окупације земље, побегао је из заточеништва у Смедереву, прикључивши се партизанским јединицама. У ослобођеном Ужицу учествовао је у јесен 1941. у раду Пропагандног одељења Врховног штаба НОВ и ПОЈ. После хапшења од стране нациста у пролеће 1942. пребачен је у Бањички логор и стрељан у Јајинцима. У Београду му је приређена комеморативна изложба у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић" (1951), у Дому ЈНА изложба поводом 30-годишњице смрти (1972) и ретроспективна изложба у Народном музеју (2002). Из богатог уметничког опуса сачувано је тек око 200 слика и цртежа, које се чувају у Народном музеју, Музеју савремене уметности, Јеврејском историјском музеју у Београду, Музеју града Београда.

ЛИТЕРАТУРА: С. Марјановић, Бора Барух, Јајце 1964; М. Б. Протић, Српско сликарство XX века, Бг 1970; М. Белић-Корочкин-Давидовић, Р. Давидовић, Бора Барух 1911-1942, Бг 2001; Љ. Миљковић, Бора Барух (1911-1942), Бг 2002.

Симона Чупић; Анђелија Радовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)