БРИГАДА

БРИГАДА (фр. brigade), виша тактичка здружена јединица, најчешће самостална или у саставу дивизије, а изузетно и део виших јединица (корпуса, армије). Састоји се од два до пет батаљона (негде и од више пукова) и јединица подршке, а има борбено, инжењеријско и позадинско обезбеђење, командовање и везу. Формира се у свим видовима и родовима, али највише у копненој војсци. Оспособљена је за дејства у различитим условима и самосталне акције тактичко-оперативног значаја.

Б. се у Србији јављају од 1874. у јединицама Народне војске. Од марта 1876, према новој формацији, Народна војска имала је 18 б. I класе и 18 б. II класе. Б. I класе формирале су шест дивизија: Дунавску, Шумадијску, Јужноморавску, Западноморавску, Тимочку и Дринску. Б. II класе употребљаване су као засебне тактичке јединице. Формиране су и две добровољачке б. (једна код Шапца, а друга код Крушевца). Б. народне војске стваране су у окрузима и имале су од три до пет батаљона и од једног до два ескадрона. После српско-турског рата 1876, с мањим прекидима, остале су до краја XIX в. највише тактичке јединице у саставу дивизија и корпуса. Прва артиљеријска б. српске војске формирана је 1878. и обухватала је сву артиљерију коју је Србија у то време имала (четири пука по два дивизиона). Прва коњичка б. (два коњичка пука) у српској војсци формирана је од јединица активне војске пред српско-бугарски рат 1885. и имала је улогу самосталне коњице. Балканске ратове и I светски рат српска војска је дочекала са три коњичке б. у саставу Коњичке дивизије. После повлачења преко Албаније и реорганизације на Крфу и Солунском фронту формирана је 1. коњичка дивизија која је у свом саставу имала две коњичке б.

Септембра 1921. у војсци Краљевине СХС формирана је и 2. коњичка дивизија од две б. са по два пука, а у свакој армијској области основана је већ 1919. по једна б. жандармерије. Ратна формација из 1924. предвиђала је по једну коњичку б. (два пука, артиљеријска батерија, полуескадрон за везу) у саставу сваке армије. У току велике државне кризе 1928. војска је у свакој од 16 дивизијских области имала по једну пешадијску б. (од три до четири пешадијска пука) и једну артиљеријску б. (два артиљеријска пука). Пред почетак II светског рата формирана је и трећа коњичка дивизија. Југословенска војска је до почетка рата априла 1941. имала четири ваздухопловне б. (ловачку, бомбардерску и две мешовите) од по два пука.

Током 1941. у НОВЈ је формирана једна б. (1. пролетерска), 1942. формирано их је 37, 1943. 76 (а расформирано 13), 1944. 130 б. (расформирано 13), а 1945. 16 нових б. (расформирано 13). На крају рата било је укупно 220 б. Поред ових б. у саставу НОВЈ борило се 18 италијанских и по једна бугарска, француска и руска б. Од августа 1944. до маја 1945. формиране су још 23 б. које су ушле у састав Корпуса народне одбране (КНОЈ). Јула 1944. у Италији је формирана прва оклопна б. НОВЈ, док је друга образована марта 1945. на Сремском фронту. Јачина, састав, опрема и наоружање б. били су различити у разним периодима НОР и разним крајевима у којима су се водиле борбе.

Формирање четничких јединица, започето маја 1941. од нивоа чете и одреда, настављено је, као и код партизанских снага, формирањем б. крајем 1941. и почетком 1942. На простору Југославије створено је 364 четничке б. (Југословенска војска у отаџбини), које су уз три дивизије и 13 пукова сачињавале 79 корпуса.

После II светског рата војска је у Југославији доживела бројне организационо-техничке, доктринарне и кадровске промене. Крајем 1949. бригадни систем замењен је пуковима разних врста (149 пукова) у саставу дивизија, уз задржавање 20 самосталних б. Реорганизацијом ЈНА, вршеном до краја 1964, преостале су само две самосталне б., али је пре тога стварањем оперативно-територијалне одбрамбене организације до краја 1959. оформљено 126 патризанских б. Законима о народној одбрани из 1969. и 1974. у територијалној одбрани се, поред осталих јединица, формирају и б. које су као здружене јединице чиниле њену маневарску и ударну снагу, способну да самостално или у садејству с осталим деловима оружаних снага изводи операције и борбена дејства.

Распад СФРЈ 90-их година XX в. и СРЈ 2006. довео је до честих и великих промена формације војске, које су резултирале знатним смањењем бројног стања и броја јединица. У војсци Републике Србије број јединица је до краја 2007. сведен на осам б. (четири б. копнене војске, б. везе, Специјална б., Мешовита артиљеријска б., Ракетна б. противваздушне одбране), две авио-базе и неколико мањих јединица.

ЛИТЕРАТУРА: Војна енциклопедија, Бг 1971; П. Опачић, С. Скоко, Српско-турски ратови 1876–1878, Бг 1981; В. Терзић, Слом Краљевине Југославије 1941. Узроци и последице пораза, 1–2, Бг–Љуб–Тг 1982; М. Бјелајац, Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918–1921, Бг 1988; Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије 1922–1935, Бг 1994.

Предраг Лажетић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)