БОРИЋ

БОРИЋ, бан Босне (?, прва половина XII в. – ?, после 1163), владао око 1154 – око 1163. Услед оскудне изворне грађе није могуће сасвим поуздано утврдити његово порекло, нити како је дошао на власт у Босни. Изричито се помиње у спису Јована Кинама, где се наводи као „егзарх далматинске земље Босне". Како се код истог писца Срби архаично називају Далматима, тако се примећује да се у Византији и средином XII в. сматрало да је Босна једна од српских држава, део некадашње Порфирогенитове „Крштене Србије". Б. је учествовао у Византијско-угарском рату 1154. као вазал угарског краља Гезе II, заједно са рашким жупаном Урошем II. Последња белешка о њему потиче из 1163. када се наводи као сведок у једној повељи угарског краља, а већ у лето 1165. Босна је постала део интитулације византијског цара Манојла I Комнина, као једна од новоосвојених држава. Његови потомци се потом још дуго помињу на поседима у Славонији. Његовом роду је припадао Икач „од Орљаве" – претендент на босански престо у доба босанске краљице Јелене (Грубе) (1395–1398).

ЛИТЕРАТУРА: В. Ћоровић, „Бан Борић и његови потомци", Глас, 1940, 182; В. Ћоровић, Хисторија Босне, Бг 1940; Ј. Ферлуга, Византијска управа у Далмацији, Бг 1957; Б. Недељковић, „Постојбина и род бана Борића", ИЧ, 1959, IX–X; С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Бг 1964; Ј. Кинам, „Историјски списи", Византијски извори за историју народа Југославије, 1970, IV.

Јелена Мргић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)