БЕЛА ВОДА

БЕЛА ВОДА, село на левој страни долине Западне Мораве, 14 км северозападно од општинског средишта Крушевац. С градом је повезано локалним путем. Збијеног је типа и неправилног облика с мрежастим распоредом улица, смештено на 150–430 м н.в. Помиње се 1717. као опустело насеље, а убрзо након тога је обновљено. Становништво се досељавало сукцесивно с Косова и Метохије, из Црне Горе, Александровачке Жупе, Топлице, југоисточне и источне Србије. Село је 1822. имало 79 домова, 1892. 238 становника, 1921. 240 домова и 1.900 житеља, а 2002. 1.387 становника, од којих 99,3% Срба. У пољопривреди је радило 69,8% активног становништва. У селу се налазе православна црква, четвороразредна основна школа (од 1824), месна канцеларија, народни дом, дом културе, амфитеатар за културне програме, уметничка галерија, сеоска и парохијска библиотека, амбуланта, апотека, пошта и мотел. У селу се одржава неколико културних манифестација и додељује књижевна награда Беловодска розета. У околини је и 20 активних каменолома камена пешчара, од којих је изграђено више монументалних грађевина у Србији и другим европским земљама. Село је познато по каменорезачкој вештини са којом је урађена розета на црквеном здању. У близини је и неколико извора минералне воде, по којима је село добило име.

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001.

Србољуб Ђ. Стаменковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)