Прескочи до главног садржаја

БЕОГРАД

БЕОГРАД, индустрија обуће, највећа фабрика обуће у Србији 19751995. и једна од највећих у СФРЈ. Настала 1973. фузијом фабрике обуће „Пролетер" (раније „Бостон") и „Козара", a припојене су joj мање фабрике обуће „Кристина Ковач", „Слобода" и „7. јули". Када су јој се 1987. придружиле фабрике „Петар Велебит" и „Филип Кљајић", у Б. је радило 7.000 радника, који су производили 26.000 пари ципела дневно у шест производних погона: Вождовац, Земун, Коцељева, Бијело Поље, Уб и Лазаревац. Фабрика је извозила у многе европске земље, те производила за бројна угледна предузећа из иностранства, нпр. „Бали" из Швајцарске и „Саламандер" из Немачке. Приход од извоза чинио је око 80% укупног прихода. Имала је разгранату трговачку мрежу и више од 35 филијала на територији Србије, интерно гласило Београд и сопствену радио станицу. Била је лауреат у више категорија на Сајму коже и обуће у Београду. Б. је 1986. додељена награда „Привредни победник" Привредне коморе Београда, а 2009. Хиландарска споменица и Повеља Београдске политехнике. Од 1999. фабрика је била у предстечајном поступку, а од 2005. налази се у реструктурисању. У њој је 2002. радило око 2.000, а 2009. 414 радника. На три неуспешне аукције током 2009. понуђено је 97,87% капитала Б., с процењеном вредношћу од 26,79 милиона евра. У процесу приватизације предвиђена је обавеза улагања у производњу. Агенција за приватизацију је током 2010. обавила лицитацију непокретне имовине, а све непокретности у Земуну, уз право коришћења 21.717 м2 градског грађевинског земљишта, купила је за 7,4 милиона евра компанија „Инвеј" из Београда. Б. 2011. има погон и управну зграду у Кумодрашкој улици у Београду, погон у Коцељеви и 37 малопродајних локала широм Србије. Запошљава 230 радника.

ИЗВОРИ: сведочење Драгана Бакаловића, шефа кадровске службе Б.; архиве Агенције за приватизацију и Агенције за привредне регистре.

ЛИТЕРАТУРА: Политика, 26. VI, 23. VIII, 16. IX, 19. X 2010; Свет, интернет издање 3. IV 2011.

Милена Јоксимовић Пајевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)