БЕШКА

БЕШКА, село у североисточном делу Срема, на јужним обронцима Фрушке горе. Окружују је плодна земљишта по чему се разликује од већине фрушкогорских насеља. Уз село пролази пруга Нови Сад – Београд, док га путеви истог правца мимоилазе – стари пут Београд – Нови Сад је 4 км западно, а нови 1 км источно од села. Кроз село пролазе локални путеви правца исток--запад, који га повезују са околним селима, којима је Б., као највеће насеље, локални гравитациони центар. Општинско средиште Инђија удаљено је 12 км, Нови Сад 31 км, а Београд 55 км. Савремено село први пут се помиње 1702. Било је типично аграрно насеље, до којег су од 60-их година XX в. допрли гравитациони утицаји Београда и Новог Сада. Од тада је већи део активног становништва оријентисан на неаграрна занимања, највише на индустрију, саобраћај, трговину, а запошљава се ван села, највећим бројем у Новом Саду, мање у Београду и Инђији. Ван села ради две трећине радника. Раније је Б. имала крстасту основу, која је трасирањем нових улица поремећена, али је густина градње још увек мала. У Б. је 2002. живело 6.239 становника, од којих 76,4% Срба. Северно од Б., на северној падини Фрушке горе и уз корито Дунава, смештено је туристичко насеље са око 400 викенд кућа и хотелом.

Слободан Ћурчић

На локалитету Брест код Б. откривена је римска биритуална некропола: 22 гроба са спаљеним и 81 гроб са инхумираним покојницима. Гробови са спаљеним покојницима су без урне, једноставне форме, с делимично запеченим странама (тип Мала Копашница – Сасе III). Повезује се с локалном популацијом панонског и келтског порекла. Ови гробови представљају старију фазу сахрањивања на некрополи и датују се у период од II в. до прве трећине III в. Насеље, које се налазило на простору суседног Крчедина, напуштено је око 230. због „Кипријанове" куге, али су насеље и некропола обновљени крајем III в. Већина покојника једноставно је укопана у земљу, без гробне архитектуре и са сиромашним прилозима. Сахрањене су породице војника (riparensi, foederati) или германских насељеника (lаeti) повезаних са оближњим касноантичким утврђењем у Чортановцима. Насеље и некропола трају до око 375. Најзначајнији налаз на некрополи је гробница с фрескама с почетка IV в. На ужим странама осликани су упокојени брачни пар и три Мојре, а на дужим рајски перивој с лозом и пауновима и персонификације годишњих доба. Ова потоња слика означава принцип понављања сезонских циклуса и идеје вечности. Фреске су изложене у Музеју Војводине у Новом Саду.

Александар Јовановић

ЛИТЕРАТУРА: М. Манојловић Марјански, Римска некропола код Бешке у Срему, Н. Сад 1987; Р. Давидовић, Општина Инђија – географска монографија, Н. Сад 1988; С. Ћурчић, Насеља Срема – географске карактеристике, Н. Сад 2000.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)