БИБЕРЧЕ

БИБЕРЧЕ, јунак народне бајке. Среће се и под именима Биберац, Биберчић, Биберко, Бимберага, Бибер-ага, Петар Бреборич, Бисерко, Пасуљко, Палчић, Петко итд. Необично зачето, жељено дете или најмлађи син, изузетне памети, апетита и снаге, некад веома малог раста, али и неупоредиво напреднији од вршњака. Као главни јунак јавља се у бројним варијантама два основна модела. Рођен пошто му је змај отео сестру и савладао браћу, Б. одлази да их тражи и чини низ подвига (спасава чланове своје породице и принцезу, жртвовану немани). Развијенији наративни ток може представити спасену браћу као непријатеље, који јунака остављају у доњем свету. Такав обрт и успешан повратак из подземља придружују бајке о Б. стилизацијама древних обреда иницијације младића, које су честе и у српској усменој грађи. Када се типско име јунака везује за његово необично порекло, у основи модела су архаичне представе о партеногенези и народна веровања у магијску моћ различитог зрневља (бибера, пшенице, пиринча, боба, пасуља итд.), које симболизује семе, плод, зачеће и користи се, махом, у магији плодности. Када жена за појасом носи три зрна бибера, пшенице и пиринча, рађа Б. Његово убрзано стасавање и активности приближавају га изузетним јунацима епске поезије (Змај Огњени Вук, Секула сестрић, Иво Сенковић), а несклад физичког изгледа и умних способности чини га сличним јунацима-победницима шаљивих прича и новела.

ИЗВОРИ: В. С. Караџић, Српске народне приповијетке, Беч 1853; В. Чајкановић, Српске народне приповетке, Бг 1927; Д. М. Ђорђевић, Српске народне приповетке и предања у лесковачкој области, Бг 1988; Народне приповетке у Летопису Матице српске, Н. Сад – Бг 1995.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Пешић, Н. Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност, Бг 1984; С. Н. Толстој, Љ. Раденковић (прир.), Словенска митологија, Бг 2001; А. Веселовски, Историјска поетика, Бг 2005.

Снежана Самарџија

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)