БАЛТИЋ, Симеон

БАЛТИЋ, Симеон, монах, сликар (Земун, 1729 – Гомирје, после 1780). Као хоповски монах побегао 1756. из манастира у Кијев да учи сликарство. Тамо је срео Теофила Алексића, игумана манастира Гомирје, који га је, као искусног мајстора, позвао да пође с њим у Гомирје и отвори сликарску радионицу. Дошавши у Гомирје, насликао је око 1764. са сарадницима иконостас и низ целивајућих икона за манастирску цркву. Радио је с ученицима за многе српске цркве у Горском Котару, Лици и Кордуну, те се њихови многобројни иконописни радови из Плашког, Залужнице, Шкара, Швице, Старог Села, Брлога и Прокике убрајају у дела тзв. Гомирске школе. Његови последњи радови су четири иконе сликане 1780. за српску цркву у Перјасици. Традиционалним обрасцима његово иконописање знатно се разликује од тада савремених барокних схватања, а композиције и појединачни ликови су мирни и статични, без барокне узнемирености и патетике. Утицаји нових уметничких настојања огледају се у извесној пластичности облика у приказивању густих набора одеће и њихових украса, те у покушају перспективног сликања простора. Општа је оцена да је његово сликарство у духу руско-византијске, кијевопечерске школе, чији је био ђак.

ЛИТЕРАТУРА: И. Бах, „Прилози повијести српског сликарства у Хрватској од краја XVII до краја XVIII столећа", ХЗ, 1949, II, 1–4; „Гомирска сликарска школа у II половини XVIII вијека", у: Календар „Просвјета", Зг 1950; Д. Кашић, Српски манастири у Хрватској и Славонији, Бг 1971; Д. Медаковић, Путеви српског барока, Бг 1971; В. Борчић, Збирка икона Одјела Срба у Хрватској Повјесног музеја Хрватске, Зг 1974; М. Тимотијевић, Српско барокно сликарство, Н. Сад 1996.

Олга Микић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)