БАН

БАН (грч. bo(e)no"), титула забележена код Константина Порфирогенита у значењу владарске титуле Хрвата у „Крштеној Хрватској". Хрватски б. је лично управљао жупама Крбавом, Ликом и Гацком. Сматра се да титула води порекло од аварско-турских речи бајан: владалац хорде и бојан: богат. Аварски каган Бајан опседао је и освојио византијски Сирмијум (579–582). Реч је прешла у словенске језике, затим у мађарски и румунски као именица. У средњовековном Угарском краљевству користила се као титула високих државних службеника и владарских намесника који су били управници појединих бановина, организованих у пограничним подручјима. Након освајања Славоније (1097), Хрватске и Далмације (1102), угарски краљеви су именовали два б. као своје намеснике у овим подручјима. Следећи помен б. односи се на Босну, чији је владар средином XII в. био б. Борић. Од тада се титула б. учврстила као владарско достојанство у Босни, све до крунисања Твртка I за краља 1377. Титулу „великог б. босанског", која је пандан титули „великог рашког жупана", носила су двојица владара – Кулин (пре 1180 – око 1204) и Матија Нинослав (око 1233 – око 1250), будући да су и у босанској држави у највишој власти суделовали и „чесници" – „удеони кнезови". Угарски краљ Андрија II (1205–1235) основао је Северински банат у пограничном, југозападном делу Угарског краљевства. Краљ Бела IV (1235–1270) наставио је с оснивањем бановина, тако да је на територији тзв. „Маргаритиног мираза" настала Мачванска бановина (1247–1254). У њеном продужетку, на тлу босанске државе, основана је Бановина Усора и Соли. Тим територијама је, у периоду од 1284. до своје смрти 1316, управљао краљ Стефан Драгутин као зет угарског краља. Његов син, краљ Владислав II, само је кратко време владао овим подручјем чији је босански део од 1324. дат на управу верном вазалу угарског краља, б. Стјепану II Котроманићу (1322–1353). Почетком XV в. власт угарског краља обновљена је на простору северне Босне у виду Бановине Усоре, да би после пропасти средњовековне босанске државе биле формиране Јајачка и Сребреничка бановина (1464–1512/1528). Утврђени град Београд са својом широм околином такође је претворен у бановину, ради бољег организовања одбране јужних граница Угарске од напада османске војске. Сама титула б. преживела је слом угарске државе и одржала се у Хрватској и у румунским кнежевинама. Такође је неколико јунака епских песама имало ову титулу, попут б. Страхињића.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Бг 1964; П. Скок, Етимологијски ријечник хрватскога или српскога језика, I, Зг 1971; В. Мажуранић, Приноси за хрватски повјестно-правни рјечник, I, Зг 1975; P. Engel, The Realm of St Stephan. A History of Medieval Hungary 895–1526, London – New York 2001; П. Рокаи и др., Историја Мађара, Бг 2002.

Јелена Мргић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)