БУРСАЋ, Љиљана

БУРСАЋ, Љиљана, сликар (Крагујевац, 27. X 1946). Студирала сликарство на Ликовној академији у Бечу (1965–1967). Усавршавала се и студијски боравила у САД, Немачкој, Француској и Сирији. Члан УЛУС-а од 1972. Оснивач је и председник Арт форума (2003), чије су међународне ликовне колоније, са пратећим програмима, радиле у Великој Хочи и Штрпцу, од 2007. и у Сремским Карловцима, а изложбе учесника приређиване у местима одржавања, Београду и Ужицу. Редовно излаже самостално и учествује на групним изложбама од 1971. у Србији и у иностранству. Њено стваралаштво се развија у циклусима: Алијенација (1970–1978), Трансценденција (1977–1985) и Реминисценције (од 1984). У првом је, прецизнијим цртежом и стилизацијом, скоро монохромном палетом сликала скулптурално сведене облике који асоцирају на фигуре људи, тачније на скелете или појединачне делове костију, увек у празном, недефинисаном простору. У другом циклусу, техником уља на платну, на начин старих мајстора, валерским градацијама и поступком лазура дефинише форму плодова воћа на мрком фону чиме остварује композиције којима трага за новом стварношћу природе. У трећем употребљава злато, сребро или седеф, транспонујући на папиру или паусу влати траве или делове старих рукописа и минијатура у апстрактне композиције и чисту ликовност, а симболима и концепцијама поставки изложби, спајајући мудрости минулих цивилизација са својим временом, исказује хуманистичке ставове и одређује се у односу на актуелне догађаје у друштву. Извела је перформанс на мосту у Косовској Митровици (24. XII 1999 – 15. I 2000) осликавајући златном бојом пластичну фолију дужине 120, те подстичући посматраче и друге уметнике да својим записима и сами учествују у настанку овог монументалног рада (Мост светлости). Њена дела чувају Музеј савремене уметности у Београду, Градски музеј у Новом Пазару, Градски музеј Вршац, Збирка Арт форума у Великој Хочи, државне и приватне збирке у Београду, као и музејско-галеријске установе у републикама некадашње Југославије. Награђивана је на интернационалним изложбама у Мантови (1976) и Пирану (1990), добитник је више признања и похвала.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Слијепчевић, Љиљана Бурсаћ. Слике и радови на папиру Нојева барка за трећи миленијум, Бг 1999; Љ. Миљковић, Мост светлости, Бг 2000; „Етика естетичког и естетика етичког", у: Арт форум Велика Хоча, Бг 2003.

Љубица Миљковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)