БРАНКО КРСМАНОВИЋ

БРАНКО КРСМАНОВИЋ, академско културно-уметничко друштво, основано у Београду 1945. Међу секцијама Друштва посебан значај има хорски ансамбл који је наставио традицију хора „Обилић" (1884–1944) и који од 1991, и даље остајући у оквиру АКУД „Б. К.", поново делује под својим првобитним именом. Диригенти Богдан Бабић (1949–1980) и Даринка Матић Маровић (од 1981) јасно су усмерили и обележили делатност овог ансамбла. Поред концерата у најзначајнијим домаћим културним центрима и на традиционалним музичким фестивалима (Дубровачке љетне игре, Сплитски фестивал, Љубљански фестивал, БЕМУС и др.), у значајне успехе хора сврставају се освајања првих награда на међународним такмичењима у Арецу, Лангхолену, Бечу, Минхену, Москви и др.; концертне турнеје у САД и Канади (осам тромесечних турнеја са преко 500 концерата), Шведској, Швајцарској, Финској, Великој Британији, Француској, Кини, Грчкој, Пољској, Шпанији, Мађарској итд.; као и седам узастопних учешћа у летњим фестивалским продукцијама опере у Ници. Наступајући у најпознатијим концертним дворанама, попут Карнеги хола и Линколн центра у Њујорку, Берлинске филхармоније, Конзерваторијума „П. И. Чајковски" у Москви и Музикферајна у Бечу, хор је тамошњој културној јавности представио богат репертоар духовних и световних дела домаћих и страних композитора различитих стилских епоха. Успешно је сарађивао и с истакнутим оркестрима у земљи и иностранству (Женевски филхармонијски оркестар, Руски национални оркестар, Национални оркестар из Лиона, оркестар Академије „Света Цецилија" из Рима и др.), као и са знаменитим диригентима (Јевгениј Светланов, Жак Делакот, Ханс Граф, Сирил Дитрих итд.).

Ивана Перковић; РСЕ

Ништа није мањи значај ни Академског позоришта, које је 1922. с групом студената БУ основао Мата Милошевић. Од самог почетка оно је било окренуто савременим писцима и авангардном позоришном изразу. У периоду до 1941. постављени су најзначајнији комади драмске литературе. Позориште је било активно и за време II светског рата, а по његовом завршетку делује у оквиру АКУД-а Б. К. Под десетогодишњим уметничким вођством редитеља Мирослава Беловића, Академско позориште доживљава највећи успон. У то време у њему су успешно деловали и млади писци Александар Обреновић и Јован Ћирилов, те писац и редитељ Боро Драшковић. Учешћем на међународним фестивалима у Нансију, Вроцлаву, Истанбулу, Ерлангену, Лијежу, Безансону, те турнејама по Италији, СССР-у, Пољској, Енглеској, Холандији, Француској, Финској, Мађарској, Немачкој и Бугарској, Позориште осваја значајне награде и доживљава пуну међународну афирмацију.

Ансамбл народних игара и песама, основан 1945, почиње значајнији развој 1949, када за уметничког руководиоца долази Бранко Марковић, првак Балета Народног позоришта у Београду. Извођачки успон ансамбла је започет првим интернационалним искуствима на Светском фестивалу студената у Минхену (1951) и Балканском фестивалу у Анкари (1954), а пуну зрелост је доживео освајањем златних медаља на Светским фестивалима омладине и студената у Москви (1957) и Бечу (1959). Осмомесечна турнеја око света (1964), гостовања у земљама Латинске Америке, четири тромесечне турнеје у САД и Канади, те наступи у најугледнијим салама (Палата Шајо, Бољшој театар, Бељас Артес, Париска и Римска опера, Карнеги хол...) само су потврдили високи углед који је ансамбл уживао. Уследила су гостовања у Израелу и Кини, учешће на Медитеранским играма у Тунису, Балканском фестивалу у Охриду, фестивалима у Грчкој и Словенији, Светском фестивалу фолклора у Канади (Драмондвил, 2004), Медитеранском фестивалу културе у Шпанији (Калеља Форум, Барселона 2004), фестивалима у Севиљи, Кадису и Бадахосу, те једномесечна турнеја по Шпанији (јул 2005). Од 1951, када је основан са виолинистом Властимиром Јелићем на челу, знатан допринос наведеним успесима Ансамбла народних игара и песама дао је и Велики ансамбл народне музике.

Милош Немањић; РСЕ

ЛИТЕРАТУРА: М. Тодоровић, Академско позориште „Бранко Крсмановић" Београд: 1922–1945–2002, Бг 2003.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)