БРУШИЈА, Радослав

БРУШИЈА, Радослав, грађевински преду-зимач, народни посланик, добротвор (Чифлук код Беле Паланке, 15. XII 1886 – Чачак, 4. II 1968). Средњи син Павла Брушије. По завршетку студија у Београду с браћом Јаковом и Александром бавио се грађевинским пословима. Учествовали су у балканским ратовима и I светском рату, одступали с војском преко Албаније до Крфа, потом учествовали у пробоју Солунског фронта, где је најмлађи брат погинуо. После рата Б. се стално настанио у Косовској Митровици. Отац Павле је са синовима основао грађевинску фирму „Брушија и синови" и наставио пред рат започету изградњу пута Рашка – Косовска Митровица. Подигли су мостове на путу Косовска Митровица – Пећ и Швањски мост на Белом Дриму на путу Пећ–Призрен. Њихово дело су и гвоздени мостови на Ибру у Косовској Митровици, такође на Ибру код села Рударе под Звечаном, на Сочанској реци код Ибарске Слатине и Судимској реци код цркве у Вучитрну. Учествовали су на изградњи мале хидроцентрале на Ибру под Звечаном и на Чечевској реци у Српском Колашину, која је осветљавала Косовску Митровицу и Вучитрн. После очеве смрти 1933. Б. је самостално обављао грађевинске послове. Као угледни стручњак у два мандата биран је за народног посланика. Редовно је биран за члана управе Занатске коморе Југославије, а годинама за одборника општине у Косовској Митровици. Био је први члан Бановинског већа Зетске бановине за Косовску Митровицу и један од најистакнутијих добротвора православне цркве, школа у граду и многих хуманих и патриотских организација. По избијању априлског рата 1941. избегао је из Косовске Митровице и рат провео у Брусу на Копаонику. После 1945. национализована му је целокупна имовина.

ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у Југославији, Зг 1928; З. Ч. Вукадиновић, М. Ј. Богавац, Српска просвета и култура у Косовској Митровици 1836–1941, Бг 2001.

Милован Ј. Богавац

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)