БЛЕДСКИ СПОРАЗУМ

БЛЕДСКИ СПОРАЗУМ, билатерални споразум Југославије и Бугарске на Бледу 1. VIII 1947. Политика Ј. Б. Тита и Г. Димитрова на успостављању најприсније југословенско-бугарске сарадње резултирала је међудржавним преговорима представника ФНРЈ и НР Бугарске на Бледу. Преговори су започели 30. VII 1947. разговорима о нацртима докумената које су припремиле стручне службе обеју влада (уговори о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи; привредној сарадњи и валутним проблемима; двовласницима; царинским олакшицама), настављени су претресањем важних и осетљивих питања попут проблема Пиринске Македоније, измене неких сектора граничне линије и конституисања југословенско-бугарске федерације, а завршили се 1. VIII 1947. потписивањем Б. с.

„Протокол о решењима на Бледу" и четири прилога која су га пратила, потврђивали су спремност две владе да закључе Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи. Стране потписнице су се договориле да до крајњих могућности и на бази узајамне помоћи развијају привредну сарадњу, регулишу курс монета, припреме стварање царинске уније и усклађивање привредних планова. Путем специјалног споразума договорен је нови режим двовласничких имања дуж целе југословенско-бугарске границе. Владе су прихватиле обавезу да успоставе тесне контакте по питању честих инцидената на граници са Грчком и да интензивирају културну сарадњу. Југословенска страна се одрекла ратних репарација у износу од 25 милиона долара. Основни и најважнији договорени документ био је Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између ФНРЈ и НР Бугарске. Требало је да важи 20 година и предвиђао да обе стране присно сарађују у свим питањима која се тичу судбине њихових народа и њихових међусобних односа; да заједнички предузимају све потребне мере у циљу осигурања безбедности, независности и интегритета; да у случају напада без одлагања пруже војничку и сваку другу помоћ; не склапају никакав савез који би био уперен против друге земље; економски и културно сарађују и др. Уговор није био објављен него само оглашен као свршени чин, чему су пресудно допринели неповољан спољнополитички положај Бугарске, која је била у статусу „непријатељске државе у стању примирја" и заоштрена спољнополитичка ситуација. Уговор је озваничен и објављен 27. XI 1947, приликом боравка делегације ФНРЈ на Конференцији двеју влада у Варни и Евксинограду. Исцрпни разговори и размена мишљења на Бледу створили су утисак да обе стране македонско национално питање и питање признавања македонске националне мањине у пиринском крају сматрају решеним. У кључним питањима југословенско-бугарске федерације, будућег државно-правног статуса Пиринске Македоније и промене границе око Босилеграда и бившег Цариброда, испољена су два готово потпуно различита приступа (принципа).

Б. с. је превазилазио оквире билатералног уговора Југославије и Бугарске и имао ширу међународну важност. Ј. В. Стаљин и В. М. Молотов су на састанку с делом југословенског и бугарског руковоства (В. Бакарић, М. Ђилас, Г. Димитров, В. Коларов, Т. Костов), одржаном 10. II 1948, идеје о балканској федерацији означили „озбиљним размимоилажењем" и „недопустивим" потезом „и са партијске и са државне тачке гледишта". Реакција Москве наговестила је скорашњи сукоб Југославије са Информационим бироом.

ИЗВОРИ: Ј. Б. Тито, Говори и чланци, III, Зг 1959; В. Дедијер, Документи о 1948, Бг 1979; В. Дедијер, Прилози за биографију Ј. Б. Тита, I, Бг 1981.

ЛИТЕРАТУРА: С. Нешовић, Бледски споразум Тито–Димитров (1947), Зг 1979.

Љубодраг Димић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)