БЕОГРАД

БЕОГРАД, утврђење у Фурланији, југозападно од Удина, на левој обали реке Таљамента. Око 1465. купила га је од горичког грофа Кантакузина Бранковић, кћи деспота Ђурђа и удовица грофа Улриха II Цељског. У велики, али оронули замак, чије је име подсећало на родни крај, сместила је брата деспота Стефана Слепог и његову породицу. Б. се састојао од замка, одбрамбеног зида, цркве Св. Николе, неколико помоћних зграда и „села". Цели објекат чувала је војна посада, на чијем је челу био „капетан", једно време Србин Ђурађ Хребељановић. Врховни господар Фурланије била је Млетачка република. У замку су, поред деспота Стефана Бранковића, живели његова супруга Ангелина, синови Ђурађ и Јован и кћерка Мара. Цела породица живела је скромно јер су је у убирању малих прихода ометали узурпатори и суседи. Пошто је проживео у фурланском Б. нешто више од деценију, деспот Стефан је умро у октобру 1476. У замку је остала његова породица, живећи у још тежим условима. Деспотица Ангелина га је држала до 1485. Тада га је, за добијени зајам, заложила Матеју Спандуђину, бившем византијском племићу, који је био у служби цара Фридриха III Хабзбуршког. Са синовима је отишла у Угарску, носећи мошти деспота Стефана Слепог, које су лежале у фурланском Б. скоро десет година. Како је цела његова породица канонизована, у фурланском Б. живела су четири српска свеца.

ЛИТЕРАТУРА: Fr. Babinger, Le vicende del Castello friulano di Belgrado sul finire del Medio Evo, Aufsätze und Abhandlungen zur Geschichte Südosteuropas, III, München 1976; М. Спремић, Београд у Фурланији, Бг 2005.

Момчило Спремић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)