БАРЛОВАЦ, Ђорђе

БАРЛОВАЦ, Ђорђе, поручник, конзул (Београд, 1. XI 1854 – Будимпешта, 21. XI 1916). По завршетку војног рока 1873. имао чин поднаредника с положеним наредничким испитом. С чином наредника Гардијског ескадрона учествовао је у Првом српско-турском рату у борбама око Зајечара, Алексинца, на Шуматовцу и Ђунису. У Другом српско-турском рату учествовао у опсади Ниша, у борбама на Соколским планинама 1878. и у више напада на Самоков. Произведен у чин коњичког потпоручника 1878. и постављен за водника IV ескадрона коњичког пука, а 1880. именован за водника Гардијског ескадрона. Указом од 1881. постављен је за ордонанс-официра кнеза Милана. Био је писар I класе посланства у Бечу, а 1886. постао секретар V класе посланства у Берлину. Произведен је затим у генералног конзула конзулата у Будимпешти и ту дужност обављао до 1904, када је пензионисан. Посредовао је 1906, приликом Пашићевог покушаја да се тајно састане са министром спољних послова Голуховским у циљу окончања сукоба с Аустроугарском око трговинског уговора. У Будимпешти је после 1912. радио у трговачкој агенцији. Носилац је више домаћих и страних ратних одликовања.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица на прославу 60 годишњице Краљеве гарде 1838-1898, Бг 1898; В. Ђорђевић, Крај једне династије, I-III, Бг 1905–1906; Српско-турски рат, Бг 1907; Д. Ђорђевић, Царински рат Аустро-Угарске и Србије 1906-1911, Бг 1966.

Урош Татић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)