БУНИЋ, Џиво

БУНИЋ, Џиво, песник, кнез (Дубровник, 1591 – Дубровник, 6. III 1658). Ова грана породице имала је и презиме Вучић. Био је угледни дубровачки властелин, имућан и предузимљив и имао је велику улогу у настојању дубровачке владе да нађе решење за кризу властеоског сталежа до које је дошло у XVII в. Пет пута је био кнез Дубровачке републике. Књижевни углед је стекао збирком песама Пландовања (Дубровник, 1849), једином дубровачком песничком збирком тога времена која насловом сугерира ауторову поетику – да је поезија ствар доколице. Његове љубавне песме образују најцеловитију барокну песничку збирку, испевану у полиметрији и са свим знацима новога стила. Опевао је за барок типичне теме или традиционалне мотиве љубавне лирике (са траговима петраркизма који се уткивају у нов песнички доживљај љубави), прилагођене новом сензибилитету (пролазност лепоте и младости; природна лепота која има надмоћ над извештаченом; нови идеал жене у поезији; слободно опевање лепоте женског тела и уживања у љубави и др.). Био је изразити мариниста и у његовој поезији су се осећали утицаји савремене барокне италијанске поезије. Писао је рефлексивне и религиозно-рефлексивне песме које су у потпуности одговарале расположењу човека XVII в. (о пролазности, непостојаности и ништавности овоземаљског живота; о греху и покајању, о смрти и сл.). Испевао је неколико пригодница (надгробницу песнику Стијепу Ђурђевићу, песму у част објављивања Гундулићеве Аријадне и др.). Б. песнички стил одликују богатство тада још свежих барокних фигура и досетке (кончета), али и претераност у сликовитости и песничким поигравањима, пренаглашеност контраста, нагомилавање песничких украса. У оквиру Пландовања налазили су се и „пастирски разговори" (делом парафразе италијанске пасторалне литературе), међу којима се истиче комични спев Горштак, пародија петраркистичког превазиђеног, клишираног начина исказивања љубави. Барокни контраст у његовом певању измирен је религиозно-рефлексивним спевом Мандалијена покорница, објављен неколико пута (Јакин 1630). У њему је обрадио популарну тему о покајању опевајући библијску грешницу из Магдале (с великим слободама у описивању греха). Његови непосредни потомци, синови Саро и Никола, као и унук Џиво, били су такође песници.

ДЕЛА: Дјела Џива Бунића Вучића, Зг 1971.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Павловић, „Иван Бунић, дубровачки песник XVII века", ПКЈИФ, 1940, 19; Д. Фалишевац, Иван Бунић Вучић, Зг 1987.

Злата Бојовић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)