БУЛИЋ, Kарло

БУЛИЋ, Kарло , глумац, универзитетски професор (Трст, 12. V 1910 – Београд, 19. X 1986). Завршио војну школу (1930) и радио у војном ваздухопловству до 1935. када је дебитовао у Загребу у путујућем позоришту „Талија". Рат га је затекао у Бањалуци где је од 1941. играо у НП Босанске крајине. До ослобођења наступао у Државном казалишту у Дубровнику (1942 – 1944). Након рата глумио у Хрватском народном казалишту у Загребу (1945/46) и Народном казалишту у Сплиту (1946/47), а од оснивања 1947. у Југословенском драмском позоришту, чији је доживотни почасни члан. Глумац је великих могућности трансформација и изврстан тумач карактерних улога. Велики мајстор маске, знање је преносио као професор Академије за позориште, филм, радио и телевизију (1949 – 1962). Важније позоришне улоге: Парон Тони (К. Голдони, Рибарске свађе ), Дундо (М. Држић, Дундо Мароје ), Конте (К. Голдони, Мирандолина ), Корбаћо (Б. Џонсон, Волпоне ), Шабељски (А. Чехов, Иванов ), Губавац (Ј. Христић, Савонарола и његови пријатељи ), Миклета (М. Бенетовић, Хваркиња ), Теофил (С. Стефановић, Смрт Уроша Петог ) и др. Остварио значајне улоге у филмовима: Славица , Црвени цвет , Бакоња фра Брне , Дечак Мита , Невјера , Ханка , Лажни цар , Дан четрнаести , Каролина Ријечка , Небески одред , Медаљон са три срца , Сан , Окупација у двадесет и шест слика , Киклоп , као и у ТВ серијама: Наше мало мисто , Ча смо на овом свиту , Човик и по , Капелски кресови . Добитник је Стеријине награде (1957), Повеље ЈДП (1968), Награде на ТВ фестивалу на Бледу (Др Луиђи, Наше мало мисто) , као и Медаље рада (1949) и Ордена „Мила Гојсалић". 
 ЛИТЕРАТУРА: П. Волк, Историја југословенског филма , Бг – Љуб. 1986; Илузије на Цветном тргу , Бг 1997; Ф. Пашић, Карло Булић: Авантура као живот , Бг 2002. 
 Александра Милошевић 
   
 *Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)