БИБЛИОТЕЧКO-ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ СРБИЈЕ

БИБЛИОТЕЧКO-ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ СРБИЈЕ, скуп функционално повезаних библиотека у Србији, које примењују јединствене стандарде и омогућују проток публикација и информација. Чине га: Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске, Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић" на Косову и Метохији, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић" у Београду, мрежа јавних и свих других типова библиотека и информационо-документационих центара (школске, високошколске, универзитетске и специјалне библиотеке). Основне функције библиотека као што су набавка, обрада, чување и коришћење публикација и пружање информационих услуга корисницима захтевају да библиотеке буду повезане и да размењују публикације и информације. Носилац развоја БИСС је НБС, која у остваривању општих интереса сарађује са БМС. Повезивањем преко рачунарског софтвера и интернета формирана је Виртуелна библиотека Србије, која реализује функције координиране набавке, узајамне каталогизације, размене информација и међубиблиотечке позајмице. Основу БИСС чини систем узајамне каталогизације у којем библиотеке кооперативно обављају функције прикупљања и обраде библиотечко-информационе грађе и извора тамо где се они први пут појаве и уносе податке у централни електронски каталог Републике Србије. Библиографско-каталошки описи публикација обавезног примерка највећим делом чине узајамни каталог, тј. централни електронски каталог Републике Србије, из којег се исписује текућа национална библиографија за све врсте библиотечко-информационе грађе и извора и годишња национална библиографија Сербика. За све кориснике узајамни каталог и локални каталози библиотека доступни су преко интернета. Систем узајамне каталогизације заснива се на стандардизованој обради библиотечко-информационе грађе и извора и јединственом уређењу електронске базе према националним и међународим стандардима. Систем узајамне каталогизације у Србији почео је да функционише 1989. као део југословенског пројекта Систем научних и технолошких информација Југославије (СНТИЈ). На јавном конкурсу Институту информацијских знаности из Марибора (ИЗУМ) поверена је израда програма, као и функције хоста и информационог сервиса. У систему узајамне каталогизације 1989–1992. радиле су БМС, НБС, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић" и Југословенски библиографски институт. На основу пројекта Виртуелна библиотека Србије у фебруару 2003. спајањем каталога тих библиотека оформљен је узајамни каталог са 1.332.383 записа. У Србији је тада поново профункционисала узајамна каталогизација. Код спајања каталога највећи допринос је базе БМС са 732.925 записа. Почетком 2011. у систему ради 125 библиотека, а узајамни каталог има 2.245.180 записа. Највећи електронски каталог у Србији има БМС, а у њему је на почетку 2011. било 1.150.000 записа.

ЛИТЕРАТУРА: Библиотекарство на крају века: зборник радова. [Књ.] 2, Бг 1997; Н. Шокица, Ж Вучковић, „Десет година електронског каталога Библиотеке Матице српске", ГБМС, 1999; Р. Мићић, „Библиотечке информације електронског каталога", ГБМС, 2003; В. Стевановић, „Систем узајамне каталогизације у Србији", ГНБС, 2003, 1; Ж. Вучковић, А. Драпшин, Н. Шокица, „Умрежавање библиотека у Војводини", Јавне библиотеке, 2005, 2; С. Филипи Матутиновић, „Виртуелна библиотека Србије", Култура, 2010, 129.

Новка Шокица Шуваковић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)