БОГОШЕВИЋ, Добрила

БОГОШЕВИЋ, Добрила, оперска певачица (Урошевац, 20. VIII 1929). Музичка знања из уметности певања стекла у Београду (Ј. Стаматовић, Ј. Матијевић) и Загребу (М. Борчић), где је дипломирала 1954. На Међународном такмичењу у Вервијеу 1955. освојила трећу награду. Од 1956. била је солиста Београдске опере. Њен јасан и звучан, добро постављен глас лепе боје био је у служби музикалне, природне, непосредне и свеже интерпретације и изразитог сценског шарма, уверљиво креираних ликова и њихових трансформација на сцени. Певала улоге намењене колоратурном и лирском сопрану – Маргарету (Ш. Гуно, Фауст), Норину (Г. Доницети, Дон Пасквале), Лучију (Г. Доницети, Лучија од Ламермура), Розину (Ђ. Росини, Севиљски берберин), Ђилду (Ђ. Верди, Риголето), Виолету (Ђ. Верди, Травијата), Аделу (Ј. Штраус, Слепи миш), Констанцу (В. А. Моцарт, Отмица из сараја), Парасју ( М. Мусоргски, Сорочински сајам) итд. Учествовала и у извођењу концертних дела – Хајдновог ораторијума Годишња доба и Брамсовог Немачког реквијема. Гостовала у многим српским градовима, а са Београдском опером у Бечу, Паризу, Варшави, Торину, Визбадену, Единбургу, Лозани и Мадриду.

ЛИТЕРАТУРА: 1946–1966. Двадесет година Удружења музичких уметника Србије, Бг 1966.

Роксанда Пејовић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)