БУКОВА БРАДА

БУКОВА БРАДА (Hericium coralloides), једна од најлепших и најзанимљивијих гљива, спада у фамилију игличарки (Hericiaceae). Плодоносно тело беле је боје која старењем прелази у крем и касније у прљавожуту боју. Састоји се од основног стабла и испреплетених грана које се деле на велики број све мањих гранчица до најситнијих завршетака који су у облику финих иглица дужине до 1 цм. Ове иглице постоје и целом дужином грана и дају им изглед налик фином коралу, док цело плодоносно тело код зрелих примерака има облик мрежасте, мање или више правилне лопте око 10–30 цм у пречнику. Сапробна је врста која разлаже мртва стабла и пањеве најчешће букве, врло ретко и другог листопадног дрвећа. Распрострањена је у умереном појасу северне хемисфере. Иако је забележена у већини европских земаља, ретка је. Живи у старим и очуваним листопадним шумама и шумама прашумског типа. Пошто је таквих станишта све мање, налази се на црвеним листама угрожених врста гљива у више земаља Европе као и у Србији. У Србији је забележена на више локалитета али је најбројнија у источној Србији, у буковим шумама масива Кучаја и Хомоља. Млађи примерци су јестиви и врло цењени међу познаваоцима гљива, поготово што је скоро немогуће ову гљиву помешати са неком отровном врстом. У Кини и Јапану се користи у исхрани али и као лековита гљива која се продаје у осушеном стању. Слична врста из истог рода игличарки, медвеђа глава (Hericium erinaceus) у тим земљама се чак и узгаја, те користи у традиционалној кинеској медицини, а установљено је да садржи разне лековите супстанце. На листопадном дрвећу се може наћи и шкољкаста игличарка (Hericium cirrhatum), али је она доста мања, без разгранатог стабла, а иглице које су краће полазе директно са плодоносног тела које има облик више шкољки послаганих као црепови једна изнад друге. Још једна врста из истог рода јој је веома слична, јелова брада (Hericium alpestre). Она је такође разграната, али расте на дрвету четинара, јеле и смрче. Све ове врсте су у Србији релативно ретке и угрожене.

ЛИТЕРАТУРА: M. Tortic, M. Jelic, „The family Hericiaceae and the genus Climacodon in Yugoslavia", Acta Bot. Croatica, 1977, 36; И. Фохт, Кључ за гљиве, Зг 1986.

Борис Иванчевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)