БУГАРСКИ, Ранко

БУГАРСКИ, Ранко , лингвиста, универзитетски професор (Сарајево, 1. I 1933). Школовање завршио у Сарајеву, где је и дипломирао 1957. на Германској групи језика Филозофског факултета (енглески и немачки језик и књижевност). Професор енглеског језика у Заводу за учење страних језика у Сарајеву био је 1958 – 1961. Од 1961. радио на Филолошком факултету у Београду као асистент. Докторску дисертацију (у којој се види тематска и методолошка најава когнитивне лингвистике, знатно пре званичног настанка овог данас у свету веома актуелног истраживачког правца) одбранио је 1969. Доцент је постао 1970, ванредни професор енглеског језика 1974, а редовни 1980. Од 1988. редовни је професор и опште лингвистике. Био је управник Катедре за англистику (1981 – 1983), саоснивач и први управник Катедре за општу лингвистику (1991 – 1998), председник Савета Фил. ф. (1980 – 1981) и члан Савета Универзитета у Београду (1997 – 1998). Студентима англистике предавао синтаксу енглеског језика и друге граматичке дисциплине, као и увод у енглеску лингвистику и теорију превођења. Студентима опште лингвистике предавао социолингвистику, а на постдипломским студијама водио наставу из опште лингвистике и социолингвистике. Био је стипендиста Британског фонда за југословенске стипендисте (1962/63) на Лондонском универзитету, као и Фордове фондације (1966/67) на Универзитету Колумбија у Њујорку. Међу његовим професорима били су Рандолф Кверк, Јуриел Вајнрајх и Вилијам Лабов. Као Фулбрајтов предавач у САД 1969/70. предавао општу лингвистику и историју лингвистике на Универзитету североисточног Илиноја у Чикагу, а српскохрватски језик – уз сарадњу на научним пројектима – на Чикашком универзитету. Држао курсеве постдипломцима у Сарајеву и Новом Саду, а појединачна предавања по позиву, из разних области лингвистике, на скоро свим универзитетима СФРЈ и на преко 30 иностраних (Лондон, Оксфорд, Париз-Сорбона, Лајден, Беч, Минхен, Краков, Барселона, Њујорк-Колумбија, Калифорнија-Беркли, Чикаго, Корнел, Сиднеј, Мелбурн итд.). Академски организатор научних конференција на Лондонском универзитету и уредник књига потеклих са њих (R. Bugarski, C. Hawkesworth, eds.: Language Planning in Yugoslavia , Columbus OH 1992; Language in the Former Yugoslav Lands , Bloomington IN 2004). 
 Објавио 19 књига (већином у по више издања, коришћених и на постдипломским студијама широм Србије и бивше СФРЈ) и преко 400 радова из области структуре енглеског језика, контрастивне граматике, опште и примењене лингвистике, социолингвистике, историје лингвистике, теорије превођења, статуса српскохрватског језика, српског жаргона и др. Радови су му штампани у многим земљама и на више језика (у часописима Lingua , Journal of Linguistics , General Linguistics , Studia Linguistica , Folia Linguistica , Acta Linguistica Hafniensia , Language in Society , Papers of the Chicago Linguistic Society , International Journal of the Sociology of Language , Sociolinguistica , Die Welt der Slaven , Revue des Études Slaves итд., и као реферати у конгресним актима, поглавља у књигама и др.). Често су превођени, приказивани и цитирани у референтној домаћој и иностраној литератури. Уредио већи број књига и тематских бројева часописа, повремено и као преводилац, па је југословенској стручној јавности представио неке истакнуте лингвисте (Н. Чомски, Е. Сапир, Б. Л. Ворф) и актуелне дисциплине (трансформационо-генеративна граматика, социолингвистика, психолингвистика), истовремено упознајући лингвистички свет са језичком ситуацијом и језичком политиком у СФРЈ и њеним наследницама. Био члан уређивачких или саветодавних одбора више домаћих и међународних публикација (часописи Historiographia Linguistica и Multilingua , серија књига Studies in the History of Linguistics и др.). Бавио се и библиографским и енциклопедијским радом. Готово све његове књиге објављене су у Београду (првих 12 окупљене у едицији Сабраних дела, 1996 – 1997): Предлози over, under, above, below и beneath у савременом енглеском језику (1969, докторска дисертација), Језик и лингвистика (1972), Лингвистика о човеку (1975), Језик у друштву (1986), Лингвистика у примени (1986), Увод у општу лингвистику (1989), Ка јединству лингвистике (1997), Језик у контексту (1997), Језици (Н. Сад 1993), Писмо (Н. Сад 1996), Језик од мира до рата (1994), Језик у друштвеној кризи (1997); потом још Лица језика: Социолингвитичке теме (2001), Нова лица језика: Социолингвистичке теме (2002), Жаргон: Лингвистичка студија (2003), Језик и култура (2005), Европа у језику (2009), Селективна социолингвистичка библиографија СФРЈ/СРЈ-СЦГ/Србија , 1967 – 2007 (2009), Језик и идентитет (2010). Књиге често садрже и српске верзије радова објављених на енглеском, немачком, француском и другим језицима у иностранству. 
 Саоснивач је и први председник Савеза друштава за примењену лингвистику Југославије (1976 – 1978), председник Друштва за примењену лингвистику Србије (1978 – 1980, почасни председник од 2003), потпредседник Међународног удружења за примењену лингвистику (Association Internationale de Linguistique Appliquée, 1981 – 1984), председник Европског лингвистичког друштва (Societas Linguistica Europaea, 1999 – 2000) и др. Члан је Европске академије наука и уметности (Academia Scientiarum et Artium Europaea, Салцбург), дописни члан Центра за истраживање вишејезичности (Брисел), дописник Европског годишњака за социолингвистику (Тибинген), експерт Савета Европе за Европску повељу о регионалним или мањинским језицима (Стразбур), почасни председник Уније говорника енглеског језика (English-Speaking Union) за Србију, стални члан сарадник Матице српске итд. У његову част штампана су два зборника радова: један интернационални и други који су му посветили његови ученици. 
 ЛИТЕРАТУРА: O. Mišeska Tomić, M. Radovanović (ур.), History and Perspectives of Language Study: Papers in Honor of Ranko Bugarski , Amsterdam – Philadelphia 2000; Д. Кликовац, К. Расулић (ур.), Језик , друштво , сазнање: Професору Ранку Бугарском од његових студената , Бг 2003; К. Расулић, И. Трбојевић (ур.), Катедра за англистику: 75 година рада , 1929 – 2004 , Бг 2004; Р. Бугарски, Библиографија уз Сабрана дела , 7. изд., Бг 2010. 
 Милорад Радовановић 
   
 *Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)