# БУБАШВАБЕ **![001_Bubasvabe.jpg](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-05/scaled-1680-/001-bubasvabe.jpg)БУБАШВАБЕ**, инсекти који припадају реду Blattodea и породици Blattidae са око 3.000 описаних врста. Једна су од најстаријих група инсеката на Земљи, а фосилни налази потичу из карбона. То су топлољубиви инсекти и најзаступљенији су у тропским областима. Тело им је овално и дорзо-вентрално јако спљоштено, најчешће су црне, тамносмеђе, смеђе или жуте, а тропске врсте могу бити и живљих боја. Глава је потпуно прекривена вратним штитом, пипци су чекињасти и јако дуги. Усни апарат је за грицкање. Многе врсте имају крила и могу да лете, али нису добри летачи. Претежно живе на чврстој подлози. Брзо и вешто трче, а пењу се и уз вертикалне површине. Женке полажу јаја у оотекама, које формирају у удубљењу на крају трбуха, после тога их одлажу на неко скривено место. Из оотеке се пиле примарне ларве које живе заједно с одраслима. Генерација је вишеструка. Поред топлоте, имају потребу за високом влагом и мрачним срединама јер су углавном активне ноћу. У умереној зони је присутан мали број врста из овог реда и оне углавном опстају само у насеобинама људи. По исхрани су омнивори јер једу све што је органског порекла. У шумама Србије се редовно срећу представници рода *Ectobius* (шумске **б**.), који се хране разним отпацима биљног порекла. Највеће проблеме задају синантропне врсте, као што су црна **б.** (*Blatta orientalis*), бубаруса или прус (*Blatella germanica*) и америчка **б.** (*Periplaneta* *americana*), која је унета у многе земље Европе, али још не и код нас. Поменуте врсте живе у подрумима и домаћинствима, где су преко дана скривене на мрачним местима, а ноћу излазе у потрази за храном. У становима једу све и крећу се свуда. Нарочито је опасно то што бораве по ђубриштима и око канализационих сливника, а потом, крећући се по посуђу и храни, преносе узрочнике разних цревних инфекција. Поред наведених врста често се у лабораторијама због различитих испитивања гаји велика тропска **б**. *Blaberus craniifer* која у распону крила има око 10 цм. ЛИТЕРАТУРА: П. Вукасовић (ур.), *Штеточине у биљној производњи. II (специјални део)*, Бг 1967; Н. Танасијевић, Д. Симова Тошић, *Посебна ентомологија*, I–II, Бг 1985; Љ. Михајловић, *Шумарска ентомологија*, Бг 2008. Љубодраг Михајловић \*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)