# БИБЛИОТЕЧКO-ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ СРБИЈЕ

**БИБЛИОТЕЧКO-ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ СРБИЈЕ**, скуп функционално повезаних библиотека у Србији, које примењују јединствене стандарде и омогућују проток публикација и информација. Чине га: Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске, Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић" на Косову и Метохији, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић" у Београду, мрежа јавних и свих других типова библиотека и информационо-документационих центара (школске, високошколске, универзитетске и специјалне библиотеке). Основне функције библиотека као што су набавка, обрада, чување и коришћење публикација и пружање информационих услуга корисницима захтевају да библиотеке буду повезане и да размењују публикације и информације. Носилац развоја **БИСС** је НБС, која у остваривању општих интереса сарађује са БМС. Повезивањем преко рачунарског софтвера и интернета формирана је Виртуелна библиотека Србије, која реализује функције координиране набавке, узајамне каталогизације, размене информација и међубиблиотечке позајмице. Основу **БИСС** чини систем узајамне каталогизације у којем библиотеке кооперативно обављају функције прикупљања и обраде библиотечко-информационе грађе и извора тамо где се они први пут појаве и уносе податке у централни електронски каталог Републике Србије. Библиографско-каталошки описи публикација обавезног примерка највећим делом чине узајамни каталог, тј. централни електронски каталог Републике Србије, из којег се исписује текућа национална библиографија за све врсте библиотечко-информационе грађе и извора и годишња национална библиографија *Сербика*. За све кориснике узајамни каталог и локални каталози библиотека доступни су преко интернета. Систем узајамне каталогизације заснива се на стандардизованој обради библиотечко-информационе грађе и извора и јединственом уређењу електронске базе према националним и међународим стандардима. Систем узајамне каталогизације у Србији почео је да функционише 1989. као део југословенског пројекта Систем научних и технолошких информација Југославије (СНТИЈ). На јавном конкурсу Институту информацијских знаности из Марибора (ИЗУМ) поверена је израда програма, као и функције хоста и информационог сервиса. У систему узајамне каталогизације 1989<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: 'Calibri',sans-serif; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1992. радиле су БМС, НБС, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић" и Југословенски библиографски институт. На основу пројекта Виртуелна библиотека Србије у фебруару 2003. спајањем каталога тих библиотека оформљен је узајамни каталог са 1.332.383 записа. У Србији је тада поново профункционисала узајамна каталогизација. Код спајања каталога највећи допринос је базе БМС са 732.925 записа. Почетком 2011. у систему ради 125 библиотека, а узајамни каталог има 2.245.180 записа. Највећи електронски каталог у Србији има БМС, а у њему је на почетку 2011. било 1.150.000 записа.

ЛИТЕРАТУРА: *Библиотекарство на крају века: зборник радова. \[Књ.\] 2*, Бг 1997; Н. Шокица, Ж Вучковић, „Десет година електронског каталога Библиотеке Матице српске", *ГБМС*, 1999; Р. Мићић, „Библиотечке информације електронског каталога", *ГБМС*, 2003; В. Стевановић, „Систем узајамне каталогизације у Србији", *ГНБС*, 2003, 1; Ж. Вучковић, А. Драпшин, Н. Шокица, „Умрежавање библиотека у Војводини", *Јавне библиотеке*, 2005, 2; С. Филипи Матутиновић, „Виртуелна библиотека Србије", *Култура*, 2010, 129.

Новка Шокица Шуваковић

\*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)