# БАРУТИ

**БАРУТИ** (тур. *barut*: пушчани прах), смесе или једињења састављена од сагорљивог дела (Сд) и оксидационог средства (Ос), који, под утицајем топлоте, трења, удара или пламена релативно брзо хемијски реагују, дајући велику количину гасовитих производа. Гасови су производ оксидације Сд кисеоником из Ос и/или су производ распадања Сд и Ос. **Б.** спадају у погонске експлозиве код којих, за разлику од разорног експлозива, врели гасови настају нешто спорије и зато имају способност да померају неко тело (нпр. зрно муниције, стене, зид, ватрометна или сигнална ракета), али без већег разарања.

Петар Пфенд

Сагоревање **б.** може да буде различите брзине, од неколико милиметара до неколико центиметара у секунди. При таквим брзинама могуће је искоришћавање гасова, производа сагоревања, за покретање пројектила у цеви оружја, или ракетног пројектила. **Б.** се деле на колоидне и композитне. Колоидни (хомогени) су они који се добијају желатинизирањем молекула нитроцелулозе растворене у неком органском растварачу, или неког другог експлозивног једињења (нитроглицерин); први су познати као чисти нитроцелулозни, а други као нитроцерински **б**. Композитни **б.** обухватају црни **б.** који се добија мешањем сумпора, угљеника и калијум-нитрита. Поред црног **б.**, у ову групу улазе композитна ракетна горива која се састоје од оксиданса (углавном амонијум-перхлората), везива која обезбеђују кохезију и хомогеност оксиданса и горива, а формирају се од преполимера (нпр. полибутадиен), и осталих додатака у мањим количинама који регулишу потребну брзину и стабилност сагоревања у ракетном мотору. То су барутна пуњења великог калибра која се користе у пројектилима средњег и великог домета (интерконтиненталне ракете) и као бустери (booster) који помажу при лансирању космичких ракета са млазним моторима.

**Барутане и индустријска производња б**. У многим крајевима Србије, давно пре Карађорђевог устанка, производио се црни **б.** на занатски начин. С обзиром на велик значај сопственој производњи црног **б.**, али и стрељачком наоружању и топовима, прва барутана подигнута је у Страгарима код Крагујевца и у њој се производио црни **б.** већ у периоду 1807--1813, у исто време када су у Београду изливени први топови. Најстарија индустријски организована производња црног **б.** почела је за време кнеза Милоша у државној барутани у Страгарима 1844. Нова барутана у Обилићеву код Крушевца пуштена је у рад на 500-годишњицу Косовске битке (1889), у присуству краља Александра Обреновића. С развојем новог наоружања почела је и примена малодимних **б.** на бази нитроцелулозе, па је донета одлука о изградњи такве фабрике у Обилићеву. У њој је, уз помоћ страних стручњака, 1910. почела производња **б.** траженог квалитета. У Обилићеву је такође подигнут и низ помоћних производних погона, као што је погон за производњу азотне киселине из шалитре, њену денитрацију и регенерацију. Пред рат је произведена и извесна количина пикринске киселине за диверзантске сврхе.

По завршетку I светског рата демонтиране машине из фабрика у Немачкој и Аустрији пренете су и монтиране у Обилићеву, тако да је почео нови живот војно-хемијске фабрике у Краљевини СХС (1925). Етапном изградњом Обилићева пун капацитет достигнут је 1934. У исто време припремала се изградња нових погона војно-хемијске фабрике у Равњаку код Крушевца. Обилићево је постало расадник стручног инжењерског, техничког и радничког кадра, који ће одиграти велику улогу у развоју војно-хемијске индустрије у наредним деценијама. Пред II светски рат израсло је у велик војно-хемијски комплекс, укључујући и производњу бризантног војног експлозива тринитротолуена (TNT). У исто време, приватна фирма „Вистад" започела је изградњу посебне фабрике за производњу TNT у Баричу код Обреновца.

Током II светског рата окупатор је уништио и потпуно опљачкао војно-хемијску индустрију, тако да је практично остао само мали број неуништених зграда. Одмах по завршетку II светског рата обнова војно-хемијске индустрије, првенствено **б.** и експлозива, постављена је као приоритет.

Производња нитроцелулозе различитих квалитета и свих малодимних **б.** организована је у предузећу „Милан Благојевић" у Лучанима, укључујући и погон за производњу модерних сферичних **б.**, који садрже мању количину нитроглицерина за модерно стрељачко и малокалибарско наоружање. За производњу ових **б.** изграђен је и погон за производњу нитроглицерина. После распада СФРЈ у овом предузећу успостављена је и производња нитроглицеринских артиљеријских **б.**, а оспособљено је и за производњу свих познатих нитро целулозних и нитроглицеринских **б.** за модерно стрељачко као и за артиљеријско ракетно наоружање. „Прва Искра" у Баричу производила је све познате војне експлозиве као што су континуална производња TNT, пентрита, хексогена и октогена, укључујући и прераду отпалих киселина, те производња композитних ракетних **б.** на бази амонијумперхлората и полибутадеина. Корпорација „Трајал" (раније „Милоје Закић", бивше Обилићево) највећа је хемијска фабрика у земљи за производњу привредних рударских експлозива различитих састава и намене, као што су: амонијум-нитрат прашкасти експлозив, амонијум-нитрат метански експлозив, грануловани АНФО експлозив, водопластични експлозиви, емулзиони експлозиви, а после распада СФРЈ успостављена је и производња црног **б**. Предузеће „Крушик" Ваљево производи иницијалне експлозиве, интермедијере и пиротехничке компоненте.

Милан Лазаревић

ЛИТЕРАТУРА: Д. Мушицки, М. Лазаревић, *Експлозивне материје*, Бг 1953; Д. Виторовић (ур.), Д. Виторовић (ур.), *Хемија и хемијска индустрија у Србији*, 1997.

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)