АВУНКУЛАТ

АВУНКУЛАТ (лат. аvunculus: ујак), однос и узајамне обавезе ујака и сестрића. У традиционалном друштву улога ујака често је била важнија од очинске, а у том смислу он се појављује као нарочит заштитник деце своје сестре. У одређеним ваневропским заједницама такав однос је долазио до изражаја у васпитавању деце и увођењу младића у мушко друштво. У оквирима старијих етнолошких претпоставки и хипотеза а. се повезује с временом или остацима матријархата и облика матрилинеарности где је жена носилац друштвеног статуса породице. У српској култури и култури балканских народа у народној поезији исказује се специфичан однос између сестрића, мајке и мајчиног брата. Веома распрострањен мотив је жртвовање сестрића, најчешће најмлађег, када он главом плаћа откуп живота за ујака који је убио непријатеља (најчешће Турчина). Мајка сина заветује да буде девер у ујаковим сватовима, где га дочекују ујакови непријатељи и погубљују уместо њега. Из тог разлога у нашем народу позната је изрека „у деверство, ујкино неверство". Српска етнологија, ван усменог народног стваралаштва, није забележила такав однос. Песме које обрађују поменути мотив бележене су повремено од Ерлангенског рукописа до друге половине XX в. С обзиром на то да су се помени о а. сачували само кроз народне умотворине, однос између ујака и сестрића није сасвим прецизиран. Секундарне појаве а. јављале су се након смрти мужа, када се жена враћала својој крвној родбини. У Рашкој области ако сестрићима умре отац, бригу о њиховом одрастању и издржавању до осамостаљивања преузима ујак. У околини Лесковца, али и шире у Србији, ујак први шиша сестрића, купује му прву капу, бира девојку за женидбу, а у свадбеним обичајима има улогу старог свата. У српској традиционалној култури често се догађало да посини сестрића уколико нема своје деце. У свадбеним обичајима је раширено веровање да девојчина родбина чини низ магијских радњи како би дете личило на мајчиног брата: „А Марко се тури на ујака / на ујака војводу Момчила" (Женидба краља Вукашина). У савременим породичним односима институција а. се и не помиње. Крајем XX в., услед укупних промена у друштву, долази до успостављања другачијих односа између сестре и брата па и њихове деце. Веза ујака и сестрића више се не заснива на традиционалним обавезама.

ЛИТЕРАТУРА: П. Влаховић, Трагови авункулата у јужнословенској народној поезији, Бг 1956; Г. Трипковић, Материнство, културни образац Срба, Н. Сад 1997; Ј. Ђорђевић, Сроднички односи у Врању, Бг 2001; А. Вулетић, Породица у Србији средином 19. века, Бг 2002.

Весна Марјановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)