АБДУЛХАМИД I

АБДУЛХАМИД I, турски султан (Цариград, 20. III 1725 – Цариград, 7. IV 1789), владао 1774–1789. Наследио је брата Мустафу III. У време његове владавине право за-штите православног становништва проширено је на цело Царство. Аутономистички покрети захватили су и европске провинције – Тракију, Епир, Албанију, Србију, Црну Гору. Настојао је да се нагоди са провинцијским господарима, додељујући им звања и положаје, а због сталне спољне опасности по државу ретко је наметао централну власт. Турској је Русија објавила рат 1787, а Аустрија 1788. Миром с Аустријом у Свиштову 1791. границе два царства остале су непромењене, док је миром с Русијом у Јашију 1792. призната руска анексија Крима и Грузије, а Дњестар постао нова граница двеју држава. Српским добровољцима (фрајкорцима), учесницима у рату на страни Аустрије, дата је општа амнестија. Током овог рата наследио га је Селим III.

ЛИТЕРАТУРА: В. Поповић, Источно питање, Бг 1996; Р. Мантран (прир.), Историја Османског царства, Бг 2002; Е. Ихсаноглу (прир.), Хисторија османске државе и цивилизације, Сар. 2004.

Жељко Вујадиновић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)