АЛЕКСИЈЕВИЋ, Јован Г.

АЛЕКСИЈЕВИЋ, Јован Г., трговац, песник (Сентомаш/Србобран, 1755 – Земун, 1840). Тргујући од ране младости, путовао је по Угарској, Аустрији, Србији, Босни, Румунији и Турској. Митрополиту Стратимировићу посветио је Песн о сербском меценату. Дописивао се с Вуком Караџићем и вероватно био у контакту с Лукијаном Мушицким. У Шишатовцу је 1813. саставио малу збирку од десет песама Песни песнеј, од којих је она о пропасти Првог српског устанка (О нешчастном десјатољетнаго владенија сербскаго паденија љета [1]813, почетни стихови „Јарко ми је сунце за облаке зашло") преписивана и прештампавана без назнаке о аутору. Погрешно је приписивана другим песницима, Петру Живковићу, Петру II Петровићу Његошу, Сими Милутиновићу Сарајлији, Вићентију Ракићу.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Маринковић, Српска грађанска поезија XVIII и с почетка XIX столећа, II, Бг 1966.

Марија Клеут

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)