АНАТОМИЈА ЧОВЕКА

АНАТОМИЈА ЧОВЕКА (грч. natevmnein: расецати, парати), наука о облику и грађи човечијег тела. Прва сазнања стицана су дисекцијом, односно расецањем лешева. А. ч. проучава тело здравог човека, облик, положај, грађу и међусобне односе његових делова и органа. У зависности од приступа, може бити систематска или топографска (медикохируршка), затим: рендгенска, пластична или површинска и клиничка. Компаративна анатомија, као систематска анатомија животињског света и човека, доприноси разумевању еволуције човека. А. ч. представља камен темељац у образовању доктора, стоматолога, фармацеута и других профила из области биомедицине. А. ч. у Србији коинцидира са оснивањем Медицинског факултета у Београду, на којем је прво предавање, управо из анатомије, одржао проф. Нико Миљанић 1920. Институт за анатомију био је организован по угледу на Ecole practique de la Faculte de Medicine и Ecole de Clamart у Паризу. Oснован је 1920, а у зграду наменски подигнуту, у којој се и данас налази, усељен је 1922. Настава из анатомије и научноистраживачки рад пролазили су кроз различите фазе и облике, али су увек пратили актуелне трендове у Европи и свету. Многобројни су радови из области клиничке и хируршке анатомије, са посебним освртом на локомоторни, кардиоваскуларни, респираторни, дигестивни и нервни систем. Анатоми Анатомског института у Београду остаће упамћени и по пионирским радовима из компаративне анатомије и описаној асиметрији мозга мајмуна, као и по доприносима на пољу антропологије и њеном развоју на Мед. ф. у Београду. За развој анатомије у Србији заслужни су професори: Бранко Шљивић, Синиша Радојевић, Бранислав Неговановић, Драгослав Богдановић, Александар Илић, Драган Мрваљевић, Гордана Теофиловски-Парапид, Надежда Јеличић, Слободан Малобабић, Марија Ђурић-Срејић, Милена Благотић, Вера Драганић и Бранислав Филиповић. Наставници и сарадници Института за анатомију дали су значајан допринос и развоју анатомије на Мед. ф. у Скопљу (1957), Нишу (1960), Новом Саду (1969), Приштини (1969), Крагујевцу (1977) и Подгорици (Титоград), а помагали су у раду Мед. ф. у Бањалуци (1985–1993), Мед. и Стоматолошког ф. сарајевског Универзитета у Србињу итд. Данас Институт за анатомију „Нико Миљанић" сарађује са многим сродним институцијама у окружењу, Европи и свету.

ЛИТЕРАТУРА: Медицински факултет Универзитета у Београду 1920–1935, Бг 1935; S. Dragović, S. Malobabić, D. Čemerikić, „The Beginning of Anatomy at Faculty of Medicine in Belgrade", FA, 2000, 28; Б.Ђуричић (ур.), Медицински факултет Универзитета у Београду 1905–1920–2005, Бг 2005.

Гордана Теофиловски-Парапид

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)