АНДРИЋ, Радомир

АНДРИЋ, Радомир, књижевник (Љубање код Ужица, 3. V 1944). Завршио Филолошки факултет у Београду, био запослен као уредник за културу у Радио Београду. Песме објављује од 1962. Полазећи од митско-фолклорне имагинације и рустикалног амбијента (Вечерњи крчаг, Круш. 1969; Шумска црква, Бг 1971; Бунари Радоша Модричанина, Круш. 1972), он повремено усмерава песнички предмет на изабране мотиве урбаног простора и свакодневне стварности и обогаћује их иронијом, скепсом, контрастираним доживљајем појава (Неустукница, Бг 1980; Каква почаст, Бг 1986). Држећи до звука и мелодије стиха и риме, у новијим се збиркама (Чарно длето: бунари и розете, Бг 1996; Румунска икона, Бг 1997; Зарно витло, Бг–Младеновац 2006) окреће модернистичким претпоставкама и преиспитује односе живота и поезије, реалног и ирационалног. Афирмисао се и као песник за децу (Чавке постоје због слова Ч, Бг 1977; Питалице са Звездаре, Бг 1987; Птичје млеко, Бг 1997). Приредио песничке антологије Манасији љубав превасходи (Бг 1994) и Дечанска звона (Бг 1995). Превођен на румунски (Icona romanesca, Темишвар 1998; Umbre vesperale, Клуж 2008), македонски (Подвижно огледало, Смед.–Скопље 2010) и друге европске језике.

ДЕЛА: Сунце у воденици, Круш. 1967; и В. Парун, Карпатско умиљеније, Круш. 1971; Похвала смеху, Зг 1977; Често рушена кућо, Н. Сад 1977; Сване ли, Бг 1978; Непокорје, Титово Ужице 1981; Испод снега, Бг 1989; Ноћни пливач, Никшић 1992; Вучица на пртини, Бг 1993; Измишљотине (са Г. Бабићем), Бг 1998; Исто и обрнуто, Бг 1998; Језик жедник, Бг–Младеновац 2001; Ка другости, Бг–Младеновац 2007; Кључне кости, Бг–Младеновац 2009.

ЛИТЕРАТУРА: Ч. Мирковић, „Плодотворан однос према традицији", у: Једна деценија, Бг 1981; „Нови профил", у: Суботњи дневник III, Пр 1994; С. Игњатовић, „Дело љубави", у: Р. Андрић, Бели извор, Бг 2001.

Предраг Петровић; Марко Недић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)