АТЕРОСКЛЕРОЗА

АТЕРОСКЛЕРОЗА, најраспрострањенији и најтежи облик артериосклерозе. Ради се о обољењу аорте, еластичних и великих мишићних артерија (срца, врата и мозга, ногу, бубрега и других органа) одговорног за настанак 80% свих кардиоваскуларних обољења. Она су водећи узрок смрти у свету због срчаног и можданог удара, тј. инфаркта и шлога, a у Србији су одговорна за 57% свих смртних случајева. Због поремећене функције ендотелних ћелија (облажу унутрашњу површину артерије), „лош холестерол" (LDL) из крви улази у унутрашњи слој артерије (интиму) и, пошто се оксидише, постаје токсичан. Доводи до 8 прогресивних и регресивних степени хисто-патолошких лезија, тј. реактивних реакција зида артерије, а таква артерија је склона спазму (грчу, стезању). Имунолошки посредовано запаљење интиме артерије се надовезује. Лумен артерије се прогресивно сужава те орган, који та артерија исхрањује, добија све мање и мање крви и његова функција слаби. Такође, што је далеко опасније, стварају се у интими издигнуте атеросклеротичне плоче саграђене од липидног језгра (пуног кашасте материје од изумрлих ћелија и холестеролских кристала) и покровне фиброзне капе. Атеросклеротичне плоче могу да прсну и тада се њихов садржај изручује у циркулишућу крв доводећи одмах до тромбозе (атеротромбоза). Створени тромб опструише лумен артерије, прекида се протицање крви кроз ту артерију и настаје инфаркт, тј. смрт ћелија у делу органа који је исхрањиван од затворене артерије. Такође, из прснуте атеросклеротичне плоче полазе атероматозни емболуси, који опструирају дистални део артерије. До поменутог примарног оштећења ендотелних ћелија долази због штетног дејства класичних фактора ризика за настанак атеросклерозе. Непроменљиви фактори су: наследно оптерећење, које се изражава прераном исхемијском болешћу срца родитеља (пре 55. године код мушкараца и пре 65. године код жена); пол, јер од а. жене пре менопаузе око 10 година штити њихов сексуални хормон – естроген; старији узраст јер, иако а. почиње већ у детињству, она постаје све тежа и опаснија у старијим годинама. Наиме, мањи или већи степен а. у старости је практично неминовност. Променљиви фактори ризика на које можемо деловати јесу: повишење масних материја у крви (хиперхолестеролемија) због квалитативно и квантитативно неадекватне исхране; повишење крвног притиска преко вредности од 140/90 mmHg (мада је пожељнија нормална вредност од 130/80 mmHg); пушење дувана – активно али и пасивно, тј. удисање дуванског дима других пушача; шећерна болест (diabetes mellitus тип 2) убрзава и подстиче процес а.; гојазност, и то нарочито трбуха (абдоминална); физичка неактивност и седентарни начин живота; штетни психо-социјални фактори и неодговарајуће реаговање на стрес. Човек који стално доживљава стресне ситуације у породици, сексуалном животу, на послу и у друштву убрзава и подстиче а. и сигуран је кандидат за неку њену компликацију, тј. кардиоваскуларно обољење. Потребно је водити здрав начин живота, а променљиве факторе ризика треба уклонити или бар ублажити. Постоје и моћни лекови – статини, који снижавају ниво холестерола у крви и стабилизују и чак смањују атеросклеротичне плоче.

ЛИТЕРАТУРА: R. S. Eliot, V. I. Kanjuh, J. E. Edwards, „Atheromatous Еmbolism", Circulation, 1964, 30; N. Radovanović, Dj. Jakovljević, V. Kanjuh, Quality of Life After Open Heart Surgery. A Ten Year Follow-up Research Study. Atherothrombotic Coronary Heart Disease. Morphological-clinical Correlations, Бг 2008; V. Kanjuh и др., „Low and High Density Lipoprotein-cholesterol and Coronary Atherothrombosis", MП, 2008, 61.

Владимир Кањух; Снежана Кањух

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)