АНДРЕЈ (Шагуна)

АНДРЕЈ (Шагуна) (Andreiu Şaguna), митрополит ердељски, писац (Мишколц, Сибиу, Румунија, 20. XII 1808 − Сибиу, 16. VI 1873). После филозофије и права у Пешти, завршио је богословију у Вршцу и у њој био професор, а потом у Kарловачкој богословији, на позив митрополита Стефана (Стратимировића), и секретар митрополије. Замонашио се 1833, протосинђел постао 1838, архимандрит и старешина манастира Хопово 1842, а потом Ковиља. За митрополита ердељског хиротонисан 1849. са седиштем у Сибиу. Био је на челу покрета за оснивање самосталне Албајулијанске митрополије за све Румуне у Ердељу, Буковини и целој Аустроугарској монархији, на истој основи као Карловачка митрополија. У Синод је осим духовних увео и световна лица, чиме је придобио Румуне за свој пројекат. Влада је одобрила захтев и 1863. она је одвојена од Карловачке митрополије. Унапредио је богословску науку Румуна и написао опширну Историју грчко-источне цркве у Аустрији (1860), у којој је изложио историју румунске и српске цркве у Аустроугарској монархији. Учинивши много на националном и црквеном пољу за Румуне, прозван је Велики (Marele Andreiu).

ДЕЛО: „Каноничко право", Православље, Бг, 1871, 1–12; 1872, 1–12.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Руварац, „Рад око уређења црквених одношаја источно-православне цркве у Аустрији 1860", БГл, 1906, 9; Ј. Поповић, Опћа црквена историја, I, II, Ср. Карловци 1912; Ђ. Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, II, Минхен 1966.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)