АЛУМИНИЈУМ

АЛУМИНИЈУМ (Al, лат. alumen: стипсa), метални елемент 3. периоде и III групе периодног система; редни број 13, атомска маса 26,982; тровалентан. Први га је изоловао дански физичар Ерстед 1825. Због свог великог афинитета према кисеонику, а. се у природи налази искључиво у облику разних оксида, хидроксида и нарочито алумосиликата. У земљиној кори заузима треће место по заступљености (8,8%), иза кисеоника и силицијума. Спада у лаке метале (густина: 2,702 г/цм³), сребрнасто-беле боје; тачка топљења је 660,37 а кључања на 2467 ^оC (у облику праха је запаљив). Може да се изваља у фолије дебљине до 0,004 мм. Добар проводник електричне струје и топлоте. Спада у неплемените, тј. реактивне метале; брзо се превлачи компактном, провидном оксидном скрамицом, Al₂O₃ (дебљине до 5–10 нм), која га знатно штити од даље корозије. Хемијским и електрохемијским поступцима се заштитно дејство скрамице може појачати; скрамица може и да се трајно обоји (елоксирање). А. је амфотерaн елеменaт, тј. зависно од концентрације водониковог јона (pH) може као Al₃+−катјон да гради соли са анјонима или, као алуминатни анјон, нпр. AlO₂-, да гради соли са катјонима. Најважнија руда за а. је боксит (смеса разних оксида и хидроксида а. и гвожђа, и силиката). Две главне фазе производње а. су: 1) добијање чистог оксида Al2O3 хемијским процесима, и 2) електролитичка редукција оксида у метални а. Светска производња а. била је 2009. 36,9 милиона т, од тога Кина 35,2%, Русија 8,9%, Канада 8,1% и Аустралија 5,3%. У Србији се не производи, али се оксид и метал производе у Републици Српској (Зворник). У Србији је у 2008. произведено 1.317 т легура а., док је производња различитих производа од а. (шипки, профила, лимова, трака и цеви) у истој години износила 74.328 т. Од рециклираног металног отпада у Србији је 2008. произведено 1.882 т а. и његових легура, затим 3.180 т ливених производа од а. и 6.498 т амбалаже од а. У Републици Српској производња боксита, као руде а., у 2008. износила је 772.189 т, производња глинице за производњу а. 294.455 т, а производња алуминијум-сулфата 540 т. У Црној Гори производња црвеног боксита, као руде алуминијума, у 2008. износила је 671.811 т, производња глинице за производњу а. 220.429 т, производња а. у инготима 107.457 т, а производња а. у трупцима 4.056 т. Чист а. и његове многобројне легуре су, иза челика, најважнији конструкциони метали. Користи се и у електротехници; Al₂O₃ се користи за израду ватросталне керамике. Врло тврда врста оксида, корунд, користи се као абразив (брусни камен, шмиргла, сврдла при бушењу нафте), и за израду лежишта осовина код сатова. Драго камење рубин и сафир представљају природно обојене врсте корунда. Соли а. користе се у бојарству, медицини и код пречишћавања воде.

ИЗВОРИ: Статистички годишњак Србије за 2009. годину, Бг 2009; Статистички годишњак Републике Српске за 2009. годину, Бл 2009; Статистички годишњак Црне Горе за 2009. годину, Пг 2009; Commodity Statistics and Information, Aluminum, USGS, 2010.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Виторовић, Хемијска технологија, Бг 1990.

Петар Пфенд; Радуле Тошовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)