АРСЕНИЈЕВИЋ, Радомир

АРСЕНИЈЕВИЋ, Радомир, инжењер електротехнике, универзитетски професор, (Београд, 11. XI 1897 – Београд, 15. X 1973). Као ђак IV разреда гимназије у Београду 1914. одлази као добровољни болничар у I светски рат. Са војском се 1915. повлачи преко Албаније и одлази у Француску. Гимназију завршио у Греноблу 1917, а Електротехнички факултет 1922. Исте године враћа се у Краљевину СХС, где је као инжењер радио у разним фирмама. На ЕТФ у Београду дошао из Дирекције Електропривреде у звање ванредног професора 1950. а 1962. постаје редовни професор. Четири године био је продекан факултета. Пензионисан 1970. На факултету је конципирао и предавао предмет Електротермичка и електротермијска постројења, а резултате тих сазнања примењивао у привреди. Оснивач је Југословенског комитета за електротермију и електрохемију и њeгов дугогoдишњи председник, четири године био је потпредседник Међународног комитета за електротермију и електрохемију и потпредседник друштва „Никола Тесла".

ДЕЛА: „Елементи за решење сложеног проблема индустрије алуминијума у Југославији", ЗЕТФ, Бг 1956; „Стање и перспективе развоја електрохемијске и електрометалуршке индустрије у Југославији", Предавање oдржано у институцији КЕМА, Арнхајм 1957.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Драјић, Б. Станић (ур.), Наших 50 година: (1948–1998). Електротехнички факултет, Бг 2003.

Душан Драјић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)