АВАКУМ (Лепоје)

АВАКУМ (Лепоје), јерођакон, свештеномученик (Кнез-Поље под Козаром, око 1794 – Београд, 17. XII 1814). Сабрат манастира Моштаницa. Пошто му је у Јанчићевој буни убијен отац, а Моштаница спаљена, с мајком је пребегao код игумана Пајсија у манастир Трнавa код Чачка. После Хаџи Проданове буне заточен је у Београду и осуђен на смрт. Вођен на погубљење, носио je колац и певао, два пута одбивши турску понуду да прими ислам и сачува главу; одбио је и мајчину молбу („Бог ће опростити, јер је голема невоља"), па је погубљен и мртав набијен на колац. Канонизован је 1962. а службу је написао прота Мирко Р. Павловић. Сликан је у живопису новијих српских цркава, а ђакони Српске цркве славе га као свог патрона.

ЛИТЕРАТУРА: С. Милутиновић, Историја Србије од почетка 1813. до конца 1815. године, Бг 1888; М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Бг 1888; Књига о ђакону Авакуму, Бг 1968.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)