АНДРЕЈАШ

АНДРЕЈАШ, црква св. Андреје Првозваног у клисури реке Треске код Скопља. Ктиторски натпис изнад улаза на западном зиду наоса говори да је 1388–1389. цркву подигао краљевић Андријаш, син краља Вукашина и краљице Јелене. Тада су довршени архитектура и живопис. Текст повеље је исписан у цркви, између два циклуса фресака. Претпоставља се да је то друга повеља, док је од прве, која тече фасадом, око грађевине, читљив мали део. Први игуман манастира, Калест Кирил, помиње се у натписима изнад нише ђаконикона и у наставку повеље. Изнад нише проскомидије налази се натпис сликара, митрополита Јована Зографа и његовог помоћника монаха Григорија. Историјски натписи су на старословенском језику српскe редакцијe, док су остали углавном на грчком. За време турске владавине (крај XIV – прва половина XVI в.) мало је података о манастиру. Рукопис литургије св. Андреје (Москва 1401) сведочи да се у њему служило. Сачувана су три натписа о обнови у XVI в., када је поправљена црква и саграђена нова припрата. На траци између две зоне фресака у нартексу налази се натпис писан српском редакцијом, с годином 1559–1560; натписи над јужним улазом и на западном зиду помињу ктиторе. Манастир је 1642. посетио патријарх Пајсије. То је куполна црква малих димензија, која у својој основи комбинује сажети уписани крст и триконхос. Зидана је наизменичним редовима камена и опеке, с видљивим малтером. Издужених је пропорција, а украс фасада чине два низа ниша. Видљиви су утицаји Моравске Србије и Атоса у њеној архитектури. Нартекс из XVI в. је подужне, правоугаоне основе, са западним делом усеченим у стену. Засведен је полуобличастим сводом. Од првобитног манастирског комплекса сачувани су само остаци заштитног зида. У калоти куполе вероватно се налазила представа Христа.

У тамбуру су представљени пророци, а у пандантифима јеванђелисти. У конхи апсиде налази се представа Богородице са Христом на трону, окружене арханђелима Михаилом и Гаврилом, а испод ње Служба архијереја. У источном травеју и наосу теку циклуси Великих празника (у горњој зони) и Страдања Христових (испод њих). Две зоне раздвајају низови медаљона с бистама светитеља, међу којима су св. Сава Српски у олтару и св. Симеон Немања у наосу. У доњој зони стојећих фигура у певницама представљени су апостоли, с патроном св. Андрејом наспрам Богородице Заступнице. У западном травеју доњу зону заузимају фигуре светих ратника. Претпоставља се да се портрет ктитора могао налазити изнад улаза, на западној фасади. Сликарство XVI в. у припрати сачувано је углавном на источном и западном зиду. Над улазом у наос представљен је св. Андреја, а изнад њега Богородица Заступница. Сцене химне Акатиста сачуване су у горњим зонама, а у доњој зони су стојеће фигуре. Постојећи иконостас је с краја XIX в. Претпоставља се да су царске двери из цркве св. Николе у Шишеву код Скопља (друга половина XIV в., Народни музеј у Београду) с првобитног иконостаса. Био је пуст до првих година после II светског рата, а 1971. је конзервиран.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Љубинковић, Српски црквени споменици у клисури реке Треске, Скопље 1940; В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Бг 1950; С. Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557−1614, Н. Сад 1965; J. Prolović, Die Kirche des Heiligen Andreas an der Treska, Wien 1997.

Александра Нитић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)