Прескочи до главног садржаја

АРАНИЦКИ, Милош

АРАНИЦКИ, Милош, лекар, епидемиолог, универзитетски професор (Стара Пазова, 27. V 1900 − Нови Сад, 25. XI 1996). Медицински факултет завршио у Бечу (1925), специјализацију бактериологије са серологијом у Загребу (1929), течај из малариологије у Институту за тропске болести у Хамбургу са практичним радом у Италији и Шпанији и курс из социјалне хигијене на Социјалномедицинској академији у Берлину. После специјализације службовао у Бихаћу (1930), Бањалуци (до 1932), а потом отишао у Пастеров завод у Новом Саду, где је уз доктора Адолфа Хемпта радио на унапређењу серума против беснила. Хабилитовао је 1957. са темом о беснилу, а у свом научном раду посебно се бавио проблемом пегавца, повратног тифуса, као и проблемом вашљивости и ендемске нефропатије. У току II светског рата радио на сузбијању заразних болести у Србији, посебно пегавца, маларије и дизентерије. Био шеф Епидемиолошког одељења Централног хигијенског завода у Сарајеву (1947−1963), директор Завода за епидемиологију Института за здравствену заштиту у Новом Саду (1963−1965) и декан Мед. ф. у Новом Саду (1964/65). Оснивач је катедара за епидемиологију медицинских факултета у Сарајеву и Новом Саду. Одликован је Орденом заслуга за народ III реда, Орденoм рада II реда и Орденом заслуга за народ са сребрном звездом. Почасни члан Епидемиолошке секције СЛД-а. Коаутор је уџбеника Превентивна медицина (Сар. 1956), Приручника за превентивну медицину (БгЗг 1960) и више десетина радова у домаћој стручној литератури.

ДЕЛА: „О резултатима постинфекционалног цепљења против беснила домаћих животиња етервакцином по Хемиту", ВеА, 1937, 7, 10; „Питање тактике у борби против пегавца с обзиром на постојање касних рецидива Брил-Зинсерове болести", Хигијена, 1956, 7; и Ј. Гаон, Е. Шерстнев, „Досадашња епидемиолошка истраживања ендемске нефропатије у НР БиХ", МА, 1961, 3.

ЛИТЕРАТУРА: П. Будаков, Д. Пејин (ур.), Универзитет у Новом Саду, Медицински факултет: 19602000, Н. Сад 2000; Б. Чекеринац (ур.), Знамените личности Срема од I до XXI века, Ср. Митровица 2003.

Бориша Вуковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)