АНГЕЛОВИЋ, Михаило

АНГЕЛОВИЋ, Михаило, велики војвода, намесник (Ново Брдо ?, ? − ?, после 1470). По оцу Михаилу унук ћесара Алексија или Манојла Ангела Филантропина, последњих хришћанских господара Тесалије. Отац му се доселио у Србију и настанио у Новом Брду, где се оженио Српкињом. Док је његов брат преведен у ислам и као Махмуд-паша градио каријеру на Порти, поставши и велики везир, он се истакао у служби српских деспота. За владе Ђурђа Бранковића био је велики челник (1445), а под деспотом Лазаром имао је звање великог војводе. Као деспотов посланик јануара 1457. склопио је мир са султаном. После деспотове смрти 20. I 1458, постао је водећа личност у намесништву које су чинили и Лазарова удовица Јелена и слепи Лазаров брат Стефан. Предводник туркофилске струје, ослањајући се на подршку брата великог везира, пустио у Смедерево одред Турака и од присталица у граду био проглашен за деспота, због чега је 31. III 1458. оборен с власти. Затворен је и лишен поседа, али је успео да се ослободи након пропасти српске државе. Кретао се потом у круговима око брата Махмуд-паше, оставши и даље везан за Србију. Обновио је 1464. цркву у Новој Павлици.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Ферјанчић, „Византинци у Србији прве половине XV века", ЗРВИ, 1987, 26; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1994.

Александар Крстић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)