АЗАЊАЦ, Миодраг

АЗАЊАЦ, Миодраг, флаутиста, универзитетски професор (Крагујевац, 9. XII 1932 – Београд, 9. II 1997). Дипломирао флауту на Музичкој академији у Београду 1958, у класи Ј. Срејовића, а усавршавао се у Паризу и Сијени. Упоредо градио концертну и педагошку каријеру, дајући велик допринос популаризацији флауте и проширењу литературе за овај инструмент. Као солиста, оркестарски и камерни музичар, члан Београдске филхармоније, Београдског дувачког квинтета и ансамбла „Musica humana", истицао се наглашеном лирском музикалношћу и сензибилитетом. Био је професор у музичким школама „Мокрањац" у Београду и „Др Милоје Милојевић" у Крагујевцу, затим и на Факултету музичке уметности у Београду. Као диригент и руководилац ансамбла „Хор флаута", који је 1977. формирао од својих студената, интегрално је извео Бахове и Хендлове сонате за флауту, као и Бахове трио сонате и Музичку жртву. Залажући се за српску музику, подстакао је десетак композитора (Е. Јосиф, И. Стефановић, В. Куленовић и др.) да напишу дела за овај јединствени ансамбл. Остварио је преко 200 трајних снимака за Радио Београд, а део њих је остао забележен и на албуму Уметност флауте (десет ЛП плоча, ПГП РТБ). Своје естетичке и педагошке идеје забележио је у необјављеном рукопису Време флауте. Иницијатор је фестивала камерне музике „Октоих" у Крагујевцу. Добитник је Oктобарске награде града Београда и низа признања за концертну, камерну и педагошку делатност.

Ана Котевска

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)