АЛЕКСИНАЧКА КОТЛИНА

АЛЕКСИНАЧКА КОТЛИНА, део композитне долине Јужне Мораве и Нишко-алексиначке двојне котлине. Са севера је ограничена планином Буковик (894 м), на истоку Озреном (1.174 м), на западу Малим Јастрепцем (946 м), а на југу се продужава Јужном Моравом ка Нишкој котлини. Котлина има правац пружања југоисток–северозапад и површину од 707 км². Дуга је око 20 км, а највећа ширина је око 7 км. Настала је током терцијера, када је спуштена дуж раседа, после чега су уследили дуготрајни ерозивни процеси. Котлинска раван је на 150–160 м н.в. У геолошкој грађи котлине доминирају лапорци и лапоровити шкриљци, глинци и глинени шкриљци, мрки угаљ, пешчари и кристаласти шкриљци који су у основи басена. На ободу котлине налазе се кристаласти и палозојски шкриљци, карбонатни седименти, црвени пермски пешчари и баремски кречњаци. Мрки угаљ се експлоатише у близини Алексинца од 1883. У морфолошком погледу терен је благо заталасан и испресецан мноштвом потока и речних корита. Дуж целе котлине протиче Јужна Морава, изразито меандрирајући и остављајући за собом мртваје, пешчане спрудове и аде. Код Алексинца прима десну притоку Моравицу. Између Јужне Мораве и Моравице налази се низ брежуљака, са благим нагибима ка западу, а стрмима ка истоку. Најзаступљенија земљишта су алувијално тло, смоница, гајњача, скелетно и скелетоидно земљиште. Котлина је важно пољопривредно подручје. Кроз њу пролазе железничка пруга (из 1884) и аутопут Београд–Ниш, који имају међународни значај.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Марковић, Географске области СФР Југославије, Бг 1966.

Милка Бубало-Живковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)