АРСЕНОВИЋ, Љубиша

АРСЕНОВИЋ, Љубиша, фармацеут, публициста (Ниш, 23. XI 1881 − Београд, 26. XI 1957). Студије фармације завршио 1908. у Бечу, где је кратко време радио као апотекарски сарадник. По повратку у земљу 1909. покренуо први стручни часопис из области фармације на српском језику Фармацајтске новине, с циљем унапређења фармацеутске струке и науке, а против све израженије комерцијализације апотекарске праксе. Остао је уредник часописа и пошто га је 1910. преузело и издавало под истим називом до почетка 1911. Српско апотекарско друштво. Након војне службе прешао у болничку апотеку при Општој државној болници у Београду. Васпитаван у духу патриотизма, учествовао као војни фармацеут у свим ратовима 1912−1918, а војну службу напустио 1925. у чину мајора. Добио концесију за отварање јавне апотеке у Великом Орашју (1925−1928) и држање апотеке у Нишу (1928−1932). Као неуморни борац за етику фармацеутске струке 1932. покренуо у Нишу часопис Отпор, стручни апотекарски лист. После изласка осам бројева, часопису је интервенцијом полиције онемогућено да објављује критичке текстове и стога се претворио у стручни недељни лист Отпор, апотекарски гласник, а од 30. броја излазио је у Скопљу под називом Апотекарски гласник. Био је уредник и власник листа све до последњег броја (1941). Пензионисан 1939. као виши бански саветник у Скопљу. Од оснивања часописа Архив за фармацију био је члан редакцијског одбора и сарадник, а посебно се истакао прилозима из историје фармације. Аутор је и издавач прве стручне књиге из области фармацеутске технологије на српском језику: Техника практичне фармације (Бг 1911).

ДЕЛА: „Занимљивости из српске фармације", АФ, 1952, 1; „Прилози за историју фармације", АФ, 1952, 4, 6.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Ђорђевић, „Арсеновић Љубиша", АФ, 1958, 5; А. Мирковић, „Фармацеутска штампа у Србији", АФ, 1961, 2.

Душанка Крајновић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)