АНТРОПОМЕТРИЈА

АНТРОПОМЕТРИЈА (грч. nqrwpo": човек, mevtron: мера), квантитативна метода која прати антрополошкa проучавања на живим људима и скелетима. Прва истраживања на лобањама вршио је Спигелиус, а усавршио Пол Брока, који је 1865. основао природну антропологију као науку. Антропометријску методологију усавршио је Рудолф Мартин на Универзитету у Цириху током прве две деценије XX в., а његови антропометријски инструментаријум и приручници користе се и данас. Мерењима главе на живим особама бави се кефалометрија, а осталим деловима тела корпометрија. Мерењима скелета лобање бави се краниометрија, а осталим деловима скелета остеометрија. Код нас је прва антрополошка мерења почетком XX в. вршио Јован Ердељановић на популацији црногорског племена Кучи, резултате је објавио у Српском етнографском зборнику (1907, књ. VIII). Нико Жупанић се бавио сличним истраживањима пре I светског рата у Етнографском музеју у Београду. Бранимир Малеш је прикупљао антропометријске податке о људским популацијама у централним деловима Србије између I и II светског рата. После II светског рата антропометријска истраживања вршена су у насељу Даросава (Партизани) код Аранђеловца, у Банатском Новом Селу и Долову у околини Панчева. Драгоцен антропометријски материјал сакупили су сарадници Биолошког одсека Природно-математичког факултета и Медицинског факултета у Новом Саду. Антропометријски подаци имају практичну примену у форензичној, спортској, медицинској и урбаној антропологији.

ЛИТЕРАТУРА: ГАДЈ, 1964–2007, 1–42.

Петар Влаховић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)