# АВУНКУЛАТ

**АВУНКУЛАТ** (лат. *аvunculus*: ујак), однос и узајамне обавезе ујака и сестрића. У традиционалном друштву улога ујака често је била важнија од очинске, а у том смислу он се појављује као нарочит заштитник деце своје сестре. У одређеним ваневропским заједницама такав однос је долазио до изражаја у васпитавању деце и увођењу младића у мушко друштво. У оквирима старијих етнолошких претпоставки и хипотеза **а.** се повезује с временом или остацима матријархата и облика матрилинеарности где је жена носилац друштвеног статуса породице. У српској култури и култури балканских народа у народној поезији исказује се специфичан однос између сестрића, мајке и мајчиног брата. Веома распрострањен мотив је жртвовање сестрића, најчешће најмлађег, када он главом плаћа откуп живота за ујака који је убио непријатеља (најчешће Турчина). Мајка сина заветује да буде девер у ујаковим сватовима, где га дочекују ујакови непријатељи и погубљују уместо њега. Из тог разлога у нашем народу позната је изрека „у деверство, ујкино неверство". Српска етнологија, ван усменог народног стваралаштва, није забележила такав однос. Песме које обрађују поменути мотив бележене су повремено од *Ерлангенског рукописа* до друге половине XX в. С обзиром на то да су се помени о **а.** сачували само кроз народне умотворине, однос између ујака и сестрића није сасвим прецизиран. Секундарне појаве **а.** јављале су се након смрти мужа, када се жена враћала својој крвној родбини. У Рашкој области ако сестрићима умре отац, бригу о њиховом одрастању и издржавању до осамостаљивања преузима ујак. У околини Лесковца, али и шире у Србији, ујак први шиша сестрића, купује му прву капу, бира девојку за женидбу, а у свадбеним обичајима има улогу старог свата. У српској традиционалној култури често се догађало да посини сестрића уколико нема своје деце. У свадбеним обичајима је раширено веровање да девојчина родбина чини низ магијских радњи како би дете личило на мајчиног брата: „А Марко се тури на ујака / на ујака војводу Момчила" (*Женидба краља Вукашина*). У савременим породичним односима институција **а.** се и не помиње. Крајем XX в., услед укупних промена у друштву, долази до успостављања другачијих односа између сестре и брата па и њихове деце. Веза ујака и сестрића више се не заснива на традиционалним обавезама.

ЛИТЕРАТУРА: П. Влаховић, *Трагови авункулата у јужнословенској народној поезији*, Бг 1956; Г. Трипковић, *Материнство, културни образац Срба*, Н. Сад 1997; Ј. Ђорђевић, *Сроднички односи у Врању*, Бг 2001; А. Вулетић, *Породица у Србији средином 19. века*, Бг 2002.

Весна Марјановић

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)