АНДРАШИ, Ђула

АНДРАШИ, Ђула (Andrássy, Gyula), гроф, политичар, државник (Кошице, Словачка, 3. III 1823 – Волоско, Хрватска 18. II 1890). По образовању правник. У младости присталица грофа И. Сечењија. Уочи револуције 1848, као посланик Угарског сабора, придружио се Л. Кошуту. Априла 1848. именован за великог жупана Земплинске жупаније. У лето следеће године поверене су му дипломатске мисије у Београду и Цариграду. После пораза револуције живео у Паризу, а 1851, у одсуству, осуђен на смрт вешањем. Помилован 1858. после чега је прекинуо сарадњу са Кошутом, а успоставио везе са Ф. Деаком и радио на помирењу и споразуму између Беча и Будимпеште. Кључна личност у припремању Аустроугарске нагодбе која је склопљена 1867, после чега је постао председник мађарске владе. Новембра 1871. постављен за заједничког аустроугарског министра спољних послова. После Сан-Стефанског мира (март 1878), организовао одржавање Берлинског конгреса. Октобра 1879, одмах по потписивању уговора о савезу Аустроугарске с Немачком, који је послужио као основа будућем Тројном савезу, повукао се из политике. Тактичан и вешт политичар, успео да издејствује укидање Војне крајине, од које су Мађари после револуције 1848/49. живели у сталном страху. Његова је заслуга што су Хрвати Нагодбом из 1868. дошли у подређен положај према Угарској. Законом о равноправности народности из исте године остварене су великомађарске идеје о постојању само једне – мађарске − политичке нације у Угарској. Највише захваљујући његовој дипломатској вештини Аустроугарска је добила мандат на Берлинском конгресу да окупира Босну и Херцеговину. Према Србима је у целини био неискрен и дволичан, привидно предусретљив, а у суштини непријатељски расположен, спреман да их злоупотреби.

ИЗВОРИ: В. Ј. Вучковић, Политичка акција Србије у јужнословенским покрајинама Хабзбуршке монархије 1859–1874, Бг 1965; Н. Петровић, Светозар Милетић и народна странка, грађа 1860–1885, Ср. Карловци, I 1968; II 1969; А. Раденић, Дневник Бењамина Калаја 1868–1875, Бг – Н. Сад 1976.

ЛИТЕРАТУРА: E. von Wertheimer, Graf Julius Andrássy, sein Leben und seine Zeit, I–III, Stutgart 1910–1913; В. Чубриловић, Босански устанак 1875–1878, Бг 1930; М. Вукчевић, „О политици грофа Андрашија према нашем народу уочи источне кризе", ГИДНС, 1932; В. Ђ. Крестић, Хрватско-угарска нагодба 1868. године, Бг 1969; С. Јовановић, „Гроф Јулије Андраши", у: Политичке и правне расправе, Бг 1990.

Василије Ђ. Крестић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)