АЛИМПИЋ, Милева

АЛИМПИЋ, Милева, књижевник (Срезојевци код Горњег Милановца, 1. VII 1833 – Београд, 1914). Кћи П. Вукомановића, брата кнегиње Љубице. Удала се за Р. Алимпића, професора Војне академије, доцније генерала и политичара. Као блиска сродница, упућена у породичне односе Обреновића и политичка збивања у вези са судбином династије, имала је неформалан утицај у либералским круговима и са истакнутим јавним личностима водила преписку. Њен књижевни рад значајан је првенствено због капиталног мемоарског дела Живот и рад генерала Ранка Алимпића у свези са догађајима из најновије српске историје (Бг 1892). Писано је од 1882. до 1885, према личним сећањима, документима и сведочењима познаника, а изведено као стандардна биографија. Књижевно је занимљиво по наративној динамици (обезличено биографско приповедање смењује сведочење казивача-аутора, уводе се приватни документи), док је широким захватом у друштвене прилике значајан историјски извор за познавање јавног и приватног живота тог времена. Објавила и биографски текст о кнегињи Љубици (Српска црква, календар за редовну 1910. годину). У штампи се повремено јављала допунама и реакцијама на чланке о историји Обреновића. Њена рукописна заоставштина налази се у Архиву САНУ, а преписка са В. Ђорђевићем у РОМС.

ЛИТЕРАТУРА: „Ранко и Милева Алимпић", СВи, 1912, 9–12; Ж. Живановић, Политичка историја Срба у другој половини 19. века, I, Бг 1923; Ј. Продановић, Историја политичких странака и струја у Србији, I, Бг 1947; Р. Љушић, Кнегиња Љубица, Г. Милановац 1997.

Татјана Јовићевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)